Топола

35

смо додуше овде у праву да говоримо о вољи, где има неке борбе изме|у разних мотива, али не тада, када се гладна животиња баци на пружено јој месо, пошто у овом случају нисмо подобни, да приметимо ни сенке од супротнога мотива? С другим речима: да ли да кажемо, воља је ту, чим су најмање два мотива у ком било одношају јачине у свести, воље пак да нема, чим је само један мотив ту? И како уопште да разликујемо озај случај једнога мотива од таква случаја, где ]е и један други мотив ту, али тако слаб, да је унапред одлука у смислу првога мотива тако несумњива, као да други никако и не постоји? Види се, чим дамо себи рачун о томе, да се разноликост вољних радњи оснива битно на различитом броју и јачини вољних мотива, да ]е потпуно немогућно, ту где било повући границу, Једну ћемо радњу, била она подстакнута и само од ]еднога мотива, чим тај мотив свест схвати као узрок радње, морати сматрати исто тако вољном као и ону, код које су два или више мотива у свести. јер не одлучује број мотива, но питање, да ли је уопште посто]ао мотив или не. На сваки начин ]е за вољну радњу битна разлика у томе, да ли је у ком датом случа]у дејствовао само ]едан мотив или више њих. Где ]е више мотива, ту ]е избор ; где ]е ]едан мотив, избора нема. Радња се поводи за мотивом, јер нема супротне снаге, ко]а би могла да вољу одлучи у другоме смислу. Па ипак нам ваља приметити, да се у пракси не може повући поуздана граница. Ми и сами за себе ]едва да ћемо моћи увек рећи, да ли ]е у ком даном случају дејствовао на нас само један мотив, или су ту били и други, -али тако слаби, да су већ унапред остали без икаква дејства. Мораћемо се дакле ограничити на то, да оним вољним радњама, којима ]е у основи само један мотив примтгне ]ачине, ставимо насупрот оне радње, које потичу из истакнутога сукоба више мотива. Према томе можемо прве назвати Једносмислено ( јгдносмерно ) одређеним, а друге вишесмислено (вшие-