Топола

270

њој врдо опасног ржвала. Нацжоналној супротностж. у којој се je налазжпа како према Франдуској тако и према словежском Пстоку, прждружжло (je сада ж жржвредно супарнжштво Енглеске. Последида тога бжла je свуда сжлна полжтжка. моћж. Ta je полжтжка проузроковала страховжту утакмжцу у наоружаљу, што je, довело до светскога рата. Наджоналжзам, којж у себж садржж експанзивну тенденднју, гонж увек ж свуда на екстремни државнж егожзам. и сведцок та тенденција буде трајала понављаће се такве катастрофе с временд на време. Међутжм су у пржвредном животу, услед развжтка нндустржје, наступжле велике промене. Пролетерж свжју земаља уједжнжлж су се у велжку међународну соцжјалдемократжју протжв експлоататорског капиталжзма. Њжхова je тежња бжла од увек а и данас je још. да срества за прожзводњу учжне државном својжном, те да-тако онемогуће да даље власнждж експлоатишу раднжке. Соцжјалжзам тежи на крају крајева за сжнтезом обеју велжкжх тенденджја развжћа. Свакж грађанжн има у неку руку права на опстанак, те му устав мора да зајемчж. да 'ће му се задовољжтж најважнжје потребе за жжвот. А у жсто je време свакж поједжнад обавезан да радж за делу заједнжцу жрема својжм сжлама ж способностжма, ж мора се придружжтп п подчжнжтж целжжж. Пнджвждуалжстжчкж моменат у тим тежњама повратжо je углед старој ждејж човечанства ж ждеалу хуманостж. Међутжм се тај ждеал не да вжше остваржтж »космшолитском везом« која спаја дзвхове што мжсле. Папротнв. једжнство се мора васпоставжтп жзмеђу држава ж народа. Тако се сада, услед нацжоналног ж пржвредног развжтка, претвара космополжтизам у захтев жнтернацнон ал ж зм а. за којж су већ пре рата постојалж важнж саставцж. Помл;њемо само светскж поштанскж савез, многа жнтернационална научнаудружења ж Хашкж међународнж суд. Алж нема сумње да je светскж рат допржнео мдого јачању националне пдеје. Читав ред нових нацпоналних држава пропзпшле су из ње, п оне су све прожете тедањом за пропшрењем своје Mohn. У толико вшпе изгледа хитан захтев, да се створп једна органпзација, која би обухватпла све жароде п државе, ii која би у будуће онемогућжла појаву тако страховпте светске катастрофе. Како ће се у будућностж све те ствари развнјатж, разуме се да нжје у стању нжко да предскаже. Међутжм су нас жпак наша основна соцжјолошка гледжшта упознала са правджма ж тенденцжјама, која су бжла меродадна за досадашње развжће. На тај начжн разумемо