Топола

279

тенденција, која произилази из друштвепе групе п државе, ircnpљава се у тежњи да се снаге лоједжнада ставе у службу делине, п на тај начпн индпвпдуама не само оспгура њина егзистенција н безбедпост, већ п најјаче и највеће могућностп за развптак. У моралнои развиткуТТак 7дејствујуукао што већ сада нбжемо видетп, скупа обе тенденцпје развпћа. Социјални пмперативп, којп појединда снажно везују, постају моралним дужностпма тек пошто je пнднвндуална свест довољдо ојачала да може прпмити у себе ове захтеве- п учпнптп пх путоказпма за лнчдо делање. Соцнјалнп феномен дужностн настаје пстоврелено са душевиом диспозицијом, коју назнвало. савешћу. Глас опомене у наиа, који je без сумн.е индивидуалпстпчки феномен, мора се чути ако je реч о свести дл т жностп. Дужност п савест развијају се, како смо већ рекли, заједно п напоредо. Обе садрже строге захтеве јаке обавезе. Само што tii захтеви нису нипошто тако укоченн н непроменљиви, како то етичарп априоричког правца често тврде. Прстед дужности нпје никада готов, већ се увек понова прошпрује. Исто тако и наша савест увлачи све нове моменте у свој делокруг, п врефињује се у току времена услед ннджвидуалжстичке тенденције развнћа, као и услед нових социјалних дужностп, које настају. Шђутим" се тп узајамни утпдајп могу познати једино помоћу содпјолошког метода, те стога морамо друштвену науку све резолутније да поставимо за основиду етици. Захваљујући социјолошком методу у стању смо да разумемо још једну другу веома важну чпњеницу моралнога жпвота, чињеницу, која се у новој етици износи као нешто што се по себп разуме, и уједпо сматра за нешто посве примарно. Мнслшм на опште мишљење које влада, да je код моралног пресуђивања главно уверење извршиоца дела а не успех самога дела. Алп ми ćmo доказали да у примитивно време није било тако. За оцену je тада био једино меродаван успех. Намера изврпшочева није се тада узимала у обзир. Упоређујући С о ф о к л о в о г Краља Едитга са Грплпарцеровом »Шрамајком« показалп смо, да се ту заиста извршила промена у гледншту. Од куда те иове оријентације у моралиом пресуђивању? Јели даље заиста истпка, да данас у пресуђивању туђих поступака не игра успех више иикакву улогу? На та питања одговара социјологија. Ми смо випге пута указали на то, да већа сложеност дажавиих организација повлачи за собом тгоделу рада и социјално диференцирање, које je у вези -са том поделом. То опет чини да штднви■дуалистичка тендеидија развића ступа у акцију, и тако се стварају