Топола

ратжвж садрже иманентни цнљ, да се друштвенж организам сачува и заштити од насжлжога мешања. Њихов je принцип принцип реда, као неопходло потребпо срество ради одржања лостојећега. У оба случаја људско достојанство почпва на пржлцжллма који се битно разлпкују. Најпре ту потпупо отпада спољашњи моменат сжле. Осећање људског достојанства ствара само так.ве захтеве, које човек, којл морално влше стојж. поставља себи свестан своје лжчпе вредности. Ако смо се једном узджглж до живе свести о људском достојанству, онда. се више не задовољавамо жспуњавањем »социјалижх императива т. ј. да само одговарамо захтевнма које нам друштво поставља. Напротлв онда тражимо самж себи радове, за које сматрамо да смо слособлж; захтевамо од себе-да развпјемо све своје слле ж ставлмо у службу деле заједнпде, ж задовољавамо се тек пошто смо ураджлж оно што смо најбоље моглж. Пржзжајемо соцжјалне жмлератлве за наше дужности, али свеспж властите моћи у својој жудаи за акцијом идемо далеко даље. Оснм тога — а то je други моменат ло коме разликујемо људско достојанство од голе дужности —не сматрамо социјалну организацију у којој живимо за нешто савршено, непроменљиво. Напротив, наша нам дрефињена савест наређује да пазимо ж указујемо на недостатке који постоје у државДом органжзму. Ми не лостављамо само себи више захтеве, него и држави у којој 'живимо, ж трудимо се колико можемо да радимо на остварењу тих захтева, гледајући да за то придобжјемо ,ж друге једномжжlљенжке. Пржнцжп људскога достојанства ж његовжх налога. нжје само одржање ж ред, него ж напредак ж вжшж развжтак. Сокр.ат служж ж овде као светлж пржмер. У својој одбранж пред атжнским суджјама рекао je ои ове чувене речж: »Где се жеко сам жоставжо, сматрајућж то за најбоље, ж где га je поставжо његов претпостављенж, ту мора жстрајатж ж у самој опасностж« (Плато, Апологжја, к. 16.). Сократ je увек савесно жсжуњавао све грађанске дужностж. Алж je уз то био иоставжо себп за задатак, а ж сматрао за свој жозжв, да л,уде подстжче на морално самоосвешћење. Вржгећж тај позжв бжо je често жржнуђеж. да жостоjeha државна уређења жодвргава кржтжци, услед чега je стекао много иепржјатеља. Алж се он чврсто ж нежоколебљжво држао својжх уверења, а за њжх je храбро ж мушкж ж у смрт пожгао. Од љега можемо дакле иаучитж. шта je људска дужжост, а шта жреко тога налаже људско достојажство ономе којж морално вжсоко стојж. Дакле, захтевжма људског достојанства лотжуно иедостаје осећање соцжјалле стеге, које je увек спојено са дужношћу. Људско достојалство зжачл обавеза. која искјвучжво лежж у лама сампма

285