Топола

315

њихову свест«. Према томе треба све велпке покрете у жсторжји схватпти као класне_.борбе, које се воде између оиог друштвеног слоја којп je економски јачи п онога који овај експлоатпше. Оеоба народа.' крсташки ратови, реформација и разне жолптжчке револуције, све то има свога узрока у економскжм ннтересима. Политичкп, моралнп п релнгпознж мотиви, којж изгледају да заузжмају прво место у нашој свести, само су варљиви идеолошкж крон. којж скрива праве мотпве. Ове ће класне. борбе отпочети сада обновљеном снагом и одвести уништењу капиталистичког -друштвеног поретка,. услед чега he се односи у производњи тако фермирати, да се вшпе неће подешавати интересима једне иривилсговаие класе, већ потребама делокупног човечажства. Нема сумње да je екожомско схватање историје врло много расветлило раддондду историског жжвота. Тиме нам je нзоштрен поглед за значај економскнх интереса, и изазвана су многобројна привредно-нстордска истражпвања. Од' како смо се жаучилж да обраћамо впше пажље на друштвену економску рјруктурН схваћамо несухlњиво много_ боље многе псторж.ске жокррте, Стога је : економско схватање историје као хеуристичкн принцип од нај- 7 веће важностж. Тиме што смо научили да тражпмо економске мотиве, долазимо до нових важних открића. Само што ово једнострано гледиште ннје ипак довољно да објасни делокужнн историскп продес. Потпуно независно од економскжх пнтереса упливисали су моћно на ток исторжје полжтжчки, духовни, морални, естетски ж релнгиозни мотиви, ж са своје стране јако утицалж на привреднп жжвот. А тај се због тога, како Б е р н х а ј м (729) врло тачно каже, не сме једнострано да прецењује. Heico време нису хтели исторжди нж да чују о философским посматрањима, сматрајући да je савесно жстраживање пзвора њихов једини задатак. И зажста je онда у деветнаестом веку извршед колосалан рад на томе пољу. Захтеви су бшвали све строжжји, методи све тачнжји. Много je труда уложено на помоћне жсториске науке, нарочито на науку о натписима и повељама, као и жа науку о изворима. ж тога ради установљене су важне организације. Па и данас je то егзактно жстраживање чињенжца у пуном јеку, и остаће увек неопходно. Само што се напоредо с тим и код самих стручних нсторичара испољује све вжше потреба да се да јединственж резиме -свих чнњеница. Карл Лампрехт je поставно своју много оспорену ј теорију о културнжм вековима, коју je спровео у С;> својој »Немачкој историји«. Теодор Ллнднер почиње своју »Историју света од сеобе дарод&« »Философжјом историје«. која садржи једну нарочито