Топола

р.пше дубоко, те тако колебају веру у сваку објектнвну пзвесност.*) /5. Математичка логпка труди се, да што може тачније математички формулише облике суда и закључка. Сва испитивања, Еоја се на то односе, узимају за основ односе обжма појмова. п често постижу невероватне резултате. Тиме су се школска правнла врло упростпла и добила много егзактнији облик. Од тако добнвених фоЈ).чула могле бж се оне простнје врло корисно употребитп у школској настави, док су оне сложенпје често и за еамог стручњака тешко разумљиве. На сваки начин овде je отворено пшроко поље за плодан рад.

*) Последљпх je година логика террнеког саанања завела једаи нов паЧIШ посматран.а н предузела нспитивања која су у Немачкој внсоко на гласу. Покушава се. да се логпка проширп у науку знања. на тај начин, што бн се ■ стара формалпа логика, коју су саграднлп АрпстбтРл п сколастнчарп. спојила еа Каптовом такозваном трансценденталиом логпком. И.ма да се покаже, да напредак у мшиљењу и непоко.леблзпво тврдо уверење о тачнрстп н.еговнх резултата немају свога основа у сталном раетењу пскуства нп у човековом апарату за мкшљење, који се психолошкп све впше усавршава. Наиротпв, основн свпх научнпх пзвеснпстп морају пматп карактер падпндпвнлуалuora. надпсторпекога, често чак надчовечнога. Конструнше се једпо царетво иредмета чпјп се објективнп односп гшступно откривају. Алн тп »предметп« нлсу нпкако ствард нп појаве како пх пскуством добпјамо. Наиротпв, предмет се овај тек производп обрађпвањем појмова, алп пма нпак евоју објектнвну вредност. НајоЈшљеннјп пример таквпх предмета јес-у математвгаки ликовн, број|‘вп п геометрнске фпгуре. Онп запста пзгледају да нпсу добпвенп некустпом. него да пх je људскп' дух конструисао иа ппак да вреде за свако искуство. Овде се већ погрешио разумео емпирпчки основ, који се налазп н у математпцп. Винде лбанд, којп je особпто јаено нзлпжпо прпнцппе ово нове логпке, изрнчио тврдн. да п у сампм емпирпчкпм наукама »предмете« иронзиоде мислпоцп Enzvki. d. Philos., besorgt von Rüge, I. Band. S. 42 1 . Овде прнпада »теорнја предмбта«, коју je развно Мајнонг п љегова школа. Истога су правца н шлштпвања Виндел бандова,- Рикертова п његових ученпка, а у пзвррпом смпелу ji радовп Хермана Коеиа и Паула Наторпа п марбуршке школе. коју су овп последњи створплп. Хуоерлова »логпчка псшггпваља« пмају слнчап цил». Ja радо прпзнајем, да се за оеипвање овр иовр логнке. која се према свом главном иојму може иазватп нредмртном логпком, употребпло врло миого умие снаге п оштроумл.а, алп морам отворено да кажр.м, да мп се део овај посао чппн Јалов. Извор људској пзвесностп може се потражнтп или у пскуству, п онда су психологнја п псторпја путевп којп водр његовом открићу, плп се пак претпоставља једна утврђеиа схрукгура људскога духа. која Je постајала пре сваког пскуства, п онда полазна тачка ннје становнште теорије сазнаља, већ метафпзпчко, п ако се то неће да призна, Tpehe царство, које лебдп у средпнп пзмеђу пспхологпје п псторије иа једној п метафпзпке на другој странн г не може постојати, како мислим да сам доказао у. својој књпзп »Критички ддеалпзам п чиста логпка«. Међу подацпма n лптератури напрдрна су најважнија дела овога правца под рубрпком »Пррдметна- логпка«.