Топола

inxa ми други каже, онда Je говор постигао циљ. Пптање. да ли je оно што хврдим хачно, не спада овде ; илп тек у другом реду. Граматика се мора дакле' сасвим одвојихи од логичке основе. да би се засновала на психологији. Напротпв he логика дорахн увек да искористп рад мшшвења у језиЕу. п држахн се.у евоЈим одредбама говора којп Je у употреби. Нема сумње да he од знахног утпдаја на коректносх нзражаја битп увек логичка спремносх, али нпкада не сме логпци пасхи на ум да влада Језиком. Логпка нма да се бавп облицима мишљења. n њен предмех сачпњавају само односп којн пз хога произлазе. Њом he се чеехо Језик успешно користихи као путоказом. алп не с.ме нпгде да допусхи да га она заведе.. Какав Je однос логпке према психологпЈи видп се већ пз наиред напоменухога. Психолотија iiopa исхо хако да исппха људско мишљење у свом схварном хоку као п друге душевне акхшје. II логнчар бн добро урадпо, када бп прпсвојпо резулхахе цсихологиЈе коЈп се на хо односе. Али логика пма похпуно одрешене руке" управо њен Je задатак. да природне облпке мпшљења вештачкп хако преиначава, да при хом посхане могућно иг-питивање опшхих услова објекхпвне поузданосхи. За психолога су од иаЈвеће важносхи околносхп. иод којпма се некп суд доноси. лица коЈа га доносе, споредие мпсли п циљепи. којп су у пгри. Логичар впди само суд. односно однос појмова. Он мора да одвоЈи мисао од свнх асодиациЈа. од свих моменаха осећања, од свих намера мислпочевих. по могућсхву п од саме ЛIГЧНОСХП мпслиочеве, да би нспнхао њену формалну хачносх. Уколико Je савесниЈа п похпунија ова апстракциЈа коју логпчар врши од свих споредних околносхи. ухолико he више успехи п његов логичеи задахак. Само шхо он не сме при хом бпхи у заблудп, да Je његов вештачкп предарах право : првобпхно. живо мишљеЦв. Чисто ограничавање логпчког задахка понекад Je досха хешко. II хе хешкоће примораваЈу нас чесхо. да пређемо преко спецнфнчно логимЕога па више проблеме. Тако посхаЈу односп логике према фнлософпЈи. о којима ћемо сада товорихи. § 15. Логика и философија. Логика се сматра као неопходна приправна школа за фнлософију, и предаје се чесхо као философска пропедевгака у средњшг школама. Логика и јесхе зансха неопходна прииравна школа. али не. само за философи Ју. него и за сваку пауку. Њоме ,се не схеже