Топола

(т. ј. књига. која свака пма по девет раслрава). У овим расправама лежн једад деобдчло дубок. заокругљени систем. Плотин. којд je темељпо поздавао учења Платонова. Аристотелов а као п других грчкдх мнслилаца. сматра Божансто нли Све-Једно као лрабдће. пз којега по сталнсше реду дроизилазе дух, идеје, душа и напослетку чулнл свет. који он сматра за нешто таште. Човек достиже дајвише сазнање а у исто време и највише блаженство, кад успе да уздпгне душу своју не само над чулним светом него п над самим чдшљењеч. и да се потпудо споји са прабдћем, са Све-Једним. Ту душа налазп своје најдубље Ja. дентар се њен поклапа потпуно са дентром Ббжанства, ту je вечити мир и присно самоушивање. Дирљивн оппс, што нам je оставжо П л о т и н о овом i-тању приснога спајања душе с Богом (Л г l. 9), садржи најважнжје основне мисли философске мистике. У старом веку заслуж.ују да се помену поред Плот ин а још и Јамблнк и Пр окл ус. У средљем се веку. поред догмахичке теологије са љеним строгим гдстемом. јавља хршдћанска мдстдка. осећањем претерано јака, где лодстрекдута версклм правилдма о Тројству, о лелорочном зачећу. о ускрсу. тражд нове. дубље дзворе сазлања. И сличдо' ПЈОтину сматра л ода да je највишл цдљ љУдског сазлања д блаженства у сдајању с Христом. које се слајање оснлва на унутрашњем гледању. И јеврејска тајна наука звана Кабала тежи под утдцајем новодлатонске мислд. да се присно лридружл Богу (Ддбук) одвраћањем од земаљскога строгдм постом и срдачном молитвом. Полет егзактнлх лаука у 17. и 18. веку, ж просвећеност која je наступила као лоследдца тога гголета. додуше сузблли су додекле овај мистичкн правац млшљења д осећања. али нису бллл нлкако у стању да га дотпуно угуше. Појава Сведелборгова у IS. веку ллје лотлуно промашила свој утицај ли на дајпросвећендје духове. Тако налазимо у демачкој ромалтицд јасле трагове мистичких праваца мдшљења и осећања. а у најновлје време ствара се чак нека врста мистике. која се јавља под лменом оку л тизма п теозофи је. л која се труди да докаже неком врстом методдчког лстраживања да човек расдолаже сдособношћу да ошлтн са једндм надчулддм царством духова. »Society for Psychical Resenrch« (S. P. R.), т. j. Друштво за душевно истрааснвање, радл у томе смислу л већ je своја лстраживања објавило у многим свескама. Мистика je врло блиска уметничком стваран.у,' јер се л уметлдк мора уждветл у лредмет свога прлказивања, таРорећд