Топола

68

душевно се спојити с њим. Исто тако постоји код мистичара као код уметника нека врста тнутрашњег гледања. интуици ја ; која je и код једног и код другог резултат једног необлчног појачања унутрашњег живота : нека врста екстазе. Зато je мистичар Ди пр елп могао да напише једну тако лепу књпгу о психологији лирнке. Најзначајннје философско дело мистике јесте. што je скренуло пажњу на тесну везу што постоји измећу људског сазнавања ii других функдија свести. Човек од науке п сувише je лако склон да изолује мишљење. док нам мистичар показује. да осећање. хотење и мишљење заједно најприсннје делају. Алж je несумњиво. да се на психолошким чнњенидама осннва и само веровање мнстнчара у могућност једног унутрашњег гдед ањ а, које се подједнако разликује и од опажања и од мишљења. л веровање v интуиц ii ју. У новије су време два врдо различна мислиода, Опиноза п француски философ Ан р и Берг зон. који je сада у пуној снази стварања. скренули пажњу на интувдију icao врело философског сазнања. С овим ћемо се схватањем сада мало, упознатн. Спнноза разлжкује вшие врста сазнања (обично трп. на једном месту четири), а лстиче кнтунтивно као најсавршеније, за којим треба једино тежити. 0 суштинп ове врсте сазнања говори на вшие места. алн ннгде тако јасно, да бп се тачно и одређено могло pehn шта мисли. Изгледа, да под њим подразумева потпуно проницање истинитог суда. Пнтуитивно сазнање настје пз сазнања разума (Eth. У. 28). али га увелико премашуде. Оно не бива. како то стоји на једном месту у такозваном - »Кратком храктату«, убеђењем из умних разлога, већ осећањем л уж пвааем саме ствари и увелнко премашује друге врсте сазнања ( Spinoza. Kurzer Traktat her. von Sigwart, S. 64). У колико будемо више стварц тако непосредно и тако потпуно схватплн. у толико ћемо више научити да познајемо све »sub specie aeternitatis (у облику вечности). а то he нас довестп до сазнања п љубави божије. II ако се из овога не да порећп. да je Спинозпна философнја зачињена мистиком. ипак не мисли дубокп и усамљени мислнлац. да интупдију прати u нека врста екстазе или божанске озарености. Довољно je стално л напорно размлшљање, па да сваки човек, који то озбиљно жели. постигне ово унЈ’трашње схватање суштине стварл. Ослобођењем душе од афеката п занимањем математиком може се сваки човек уздићи до лнтуитивног т. ј. савршено јасног гледања у блће стварл. Како код Спин оз е Бог представља