Топола

69

светско биће. које вечито остаје себи игто. то може људскд дух, којн je само један начин појаве. само модус божанске субстанце, доспети унутарњим гледањем да проникне јасно у природу ствари. Важност интуидије по теорији сазнања лежи на крају крајева на основном метафпзичком гледшпту. Много je јаспДје одредио пнтуидију као особити пзвор сазнања Ан р и Бе р гзо н. Овај темељни мислилад полазп од гледишта. да људскн разум нема ннкако за_задатак да познаје свет, него једнно да налази срества и путеве за људско д'елањ е. Да би то посткгао. мора разум да рашчињује линпје у тачке. време. које je стално у току. у један одређенп број момената, и кретање у Еонстантне односе. У • том рашчнњавању н стабплизовању успева људскн разум најбоље, ако се бави безживотном матерпјом п мирним проетором. којп конструише сам за своје сврхе. Зато су математика и кеханнка најегзактннје н најсавршеније науке. које најпотпуније нспуњују свој задатак. да природу потчине човеду. Разум je на протпв. по Бергз он у. неспособан да схвати оргапски уенвот. п]>аво бпће вретања и психичеих појава. Зато je иотребан другн начин сазнања, који Бергзон назива интуидијом. До интуицнје човек може доћп ако се' удуби у, самога себе п стаке посматрати свој соиствени живот. Овде опажамо. ако смо. уошите способнн да видимо што у тој полутами. вечни ток. непрекидни континуитет. пра в у трајн о ст. пспуње но п у исто доба ткаралачво време. Станемо ли онда. помоћу тако стечене ннтунције. да посматрамо збивање напољу, онда смо у стању п да се уж н вимо у биљку док расте. у живу животињу. па и у свако мехашгосо кретање. И тако онда познајемо апсолутно и стварно збнвање. какво je по себи. одвојено од сваког односа на човека п од сваког практичног интереса. Интуитивно посматрање душевног живота учи нас даље, да дела прошлост. све што се раније доживело. активно учествује у сваком тренухЕу. јер се душевне појаве. на супрот непробојшш телнма. потиуно прожимају узајамно. Зато овде и нема стварног понављања једне исте појаве. Сваки тренутак који -следује раз•лшсује се од претходног већ самим тим. што се овај у њему налази, те тако увек настаје нешто ново. раипје невиђено. Интужција нас дакле упознаје с једним тварал аче им р азв иh е м (evolution creatrice), у коме се душевна прошлост свакога човека све више згушњава. у коме њеп обим и њена унутарња снага све више расту. и које из себе непрестано производи иово, дотле невиђеио. Несумтвиво су мистика и наука о интуидији унеле миого