Топола

се само. из повезаних речи. Схватање последжда једне мислп јесте схватање њецрг. лотдуног л једпног с.мисла. Лолазећи од овог основног гледишта прагматпзам се развио као метод. којп се до ,сада прлџељлвао логлавдто у два лравца. Прво се удотребљавао. да- се искључе __свж пробдемж, чдја решења немају нвкакву практжчну вреднрст за живот. Код.сваког проблема прашатист се пита: Koje су лоследице од овога решења а које ол супротног? Покаже ли се. да у оба случаја морамо подједиако да постудамо, онда ту уопште проблема нема. To je на пр. случај са питањем о реалностп п идеалностп спољашњег света. Према cno-, љашњем свету >гора пдеалист да се понаша потпуно нстоветно као реалист; на тај начин лостаје за прагматпсту цела ова распра без вредностп п значаја. Напротив je пихање. да ли je свет створпо Бог. или je он производ чисто материјалнжх процеса. од велике важности за наш живот. пошто мж сасвим нешто друго обећава свет ако сматрам да га je створио Бог. него ако ra оматрам за ироизвод саме материје. Ово je за прагматдзам већ један проблем вредан разлишљања. Друга област. на коју je примењен прагматлчки метод. јесте процес сазнања и п.ојам истнн е. Прагматизам схвата мишљеше као деб ii фактор живота. По томе схватању. истпну неког суда сачињавајл т само практични ефекти који пз њега„ лошчу, Истинит je суд онда. ако се л т тврди. да мере које потичл' пз н>ега : п.олпомаж у живот. Код тесне везе што постојп између мишљења п кивота. уопште нема чисто теориске жстине, која би се сва истрошпда сачо у констатовању чшвенжде. Још маље може бжтж говора о каквој апсолутној жстинж, која би важжла за сва времена и за..сва бпћа која мжсле. У пстинж je увек нечег актпвног, нечег што даје праваи. Она није без времена : већ гледа увек у будућност, Ово ново схватање "дојма истжне потреса у корену старе укорењене навжке мишљења, те зато нажлааи на многе оштре, прпговоре. Нарочито се протжве прагматичном схватању истпне представнжцн старе -формалне логжке п математнчари. И једни и други тврдо верују, да постоје вечне безвремене истине, које се могу iiahn иезавжсно од свакога исвуства а морају важжтж за свако могуће искуство. Последњжх je година та борба за ж прртжв ирагматизча узела врло ишроке размере у енглеским н америчким часописпма. На философском крнгресу, одржаном 1908 у Хајделбергу овај je метод био жредмет најЗкивље дискусжје. Гледишта се још нису разбистрила. али иротивиички аргументи наводе ирагматпзам да своју основну мисао још даље развије.