Топола

сазлањбм дробудиа_раавио се много више п много јаче него што je блла непосрбдна потреба за то. Он je постао за. наш органпзам функцпона потреба, која тежи за акцијом. Тако je тежња за знањем понпкла знања радиј тако, се-развило и оно теорискр чуђење, које смо раније означлли као лочехак фллософлјеТРАлл наГбиодошко порекло нагона сазнања не смемо ипак заборавитп. Ако смо даље рекли. да чула'дају сазлању грађу а разум облдк, "онда морамо да покушамо п да тај облик ближе одредимо. К а н т - je нашао основне .рблике разума размшпљајући о могућнм обллцима судова. Али ти су облицП вешт ач кп и;р оду кт жфо рма л н.е логи ке. те нису hs најмање идентични са стварно изведеним судовкма. Стога изгледа да je лравилнжје, да се лсппта облил суда уопште, олако како je стварло пзведел. Пошто свако* сазнање, прост чулни опажај као л резузтат к.а.Евог. вр ло г компликовано r реда мл сл л, мора у. наш е м мпшљењу узетло блл кс уд а л у то yi обл. лк у бн т и изражено. Код еваког акта суда није битло, лао пато се често млслл, слрег појмова ллп асоцлјадија представа. Напротлв je појава, о којој■ суднмо. дата пре суда као. јединствена лредстава. Суд даје садржини те представе одређен обл и к и струк тур у. п то на тај пачлн. лхто се појава доводл у везу са једнгах самосталнлл Лентр ом снаге. па се олда приказује кЛо малпфестацлја слаге тога центра. Ружа што млршпе дата je -као целлна још пре суда. У суду: »Ружа мпрлше« млрисање je схваРело као манифестацлја спаге руже као центра снаге. 11ентар__с-наге je субјекат, маплфеетадлја предикат. Ово схватање постаје нам још разумл.пвлје. ако локушамо да лађемо општл психолошки закон. који у њему дела. Налме, овде лостојл само једна врста аперцепцлје. која je оплхта свима људима, Под аперцепцлјом подразумевамо ллр аљ е л лрлсвајање јед.ле представе. усл.ед диспозидпја за н> у. које je пажља учллпла актуелнлм. Ако колцелтрл шемо пашу пажњу ла какав предмет, тлме се олда овај лодиже до лосдедње тачке лапхе свестл. п све лредставе које стоје у вези са предметом било сллчлошћу, блло континултетон. постају одједнрм жпве. Те ожлвљене представе бацају такорећл свој одблесак ла предмет. ла нам се овај јавља потпулб у ловој оветлостл. Међу постојећлм длспозлцлјама за представу ожлвеће пажња ларавло најлакше оле. које су најразвијеније п које лрема томе