Топола

КАРАЂОРХЕ.

По једном бакрорезу из Лајпцига. (Орнгинал у Краљ. Земаљском Архгву у Загребу.)

вио и употпунно. Од локалног шумадијског устанка нротив насил.а дахија иостала јс широка акција цслог Беоушдског Иашалука, крја тражи пс само повраћај стања од 1793. године, него „Српско Правленијс", као зачетак будуће српске државе. Ову идеју развнли су код устаника, норсд старих традиција народног гуслара, нарочито културнији Срби са иодручја Карловачкс Митрополијс, носсбно два свсштена лица, учсми и родол.убиви митронолит Стсван Стратими])Овић и активни нациоиалист бачки снискон Јован Јоваиовић.

Српска дсиутација била јс у Пстрограду лено иримл.ема. Ма да јс искрено жслела да са Турском нс мути својих односа, Гусија је, оссћајући значај српског нокрста, нпак била вол.иа да га номогнс. Помоћ се састојала у новцу и добрим савстима; али, бсшс, што је иајглавнијс, искрсна. Срби трсба да се

покажу вернп султану; ади, ипак ; да не одлажу оружја или, бар, да га у већем делу не одлажу,. док не постигну главне од својих аахтева. И Русији је незгодно да сс меша у унутрашње турске ствари, али ће, поред свега, тражити начина да Порти нрепоручи остваривање срнских жеља. Са тим пријатпим порукама вратили су се неки од делегата у Србију, дижући дух у народу и уверавајући га да у неравној борби нису сами. И без те норуке Срби нису мислили да распуштају главни део војске; а та их је порука учврстила још више. Као изговор могда им ј е служити неизвесност ноложаја све дотле док у Београду седи и госнодује Халил-ага Гушанац. По руском савету, они су, ипак, упутили и у Цариград депутацију, која је, поред уверавања о оданости, нмала да изнесе тегобе у земљи, настале због дахија и крџалиј а, иср пске предлоге и жеље у погледу поправка стања. Оно се могло постићи само тако ако се Србима да самоуправа. „Жељенога мира и реда ми никада нећемо имати, ако би н даље осталн војни чиновннци турски; исто тако, ако би остао и даље Турчнн управник у овој земљи, јер носле ове буне поједина лица с обе стране, и са турске и са српске, због смртн својих сродника н пријатеља за време ове војне, стално би се светила.“ На Иорти се, међутим, прплнчно изменило. мишљење о карактеру српског устанка. Тамо се ночело увиђати да је он добио много шири значај од онога којн му је у почетку пршшсиван и да постаје не једна локална буна пролазног типа, која се смирује или са првим снегом или са престанком видног узрока, нсго да је то устанак који нма карактер иолптичке рсволуције. Његов утицај већ со опажао у Босни п Новом Иазару, а имао је очитих веза и са Црном Гором. Устаници траже додира са велнкнм снлама, Гусијом и Аустријом, и нраве им

поиуде, коЈе се не могу тумачитн лоЈалиим осећањима према Турекој. Ако се све то пустн да се несметано развнја даљс, онасиост ће бпти неминовна н послсдице од много всћег значаја. Тим турским комбинацијама дошло је од пролећа 1805. и потицање од лтране Аустрије. Ова је српско уетаннке помагала с ночотка нз својих рачупа и држала је да ћс ,нх ситннм услугама обавезати и иривући ссбп. Када су устаници, мимо њу, иотражшш везе са Гусијом и тамо нашили на одзнв, Аустрнја је нашла да је то нротив њених ннтереса, н, како