Топола

КАРАЂОРЂЕВ УСТАНАК И НЕОСЛОБОЂЕНО СРПСТВО

Српски народ показивао је од увек велики смисао за државнн живот, и борбом за државну слободу исписане су најлепше стране наше народне историје. После доласка на Балканско Полуострво, српски народ употребиоје прву прилику која му се указала да од својих аутономних и полуаутонОмних областп образује слободну и независну државу, са свима атрибутпма државне власти, како су је у средњем веку схватали. Али, унутрашња снага српскога народа, која је споља добијала свој израз у борби за стварање или за одржање слободне државе, дуго времена била је слабнја од туђих утицаја и снага, које су тежиле да униште слободне српске државе и да покоре српски народ.

Сем тога, слабљење државне власти помагала је и геограФска расцепаност и подвојеност српских земаља, а највише сепаратистичке тежње појединих српских области и појединих династија. Тако су се прве српске државе средњега века, после размерно кратког живота, рупшле или саме од себе, услед недовољне своје унутрашње снаге, нли под ударцима спОљашњег непријатеља. Али, пропаст државе изазивала је код Срба одмах тежњу за њеном обновом, и та тежња добијала је израза у устанцима и новим борбама за оснивање независне државе.

После више неуспелих покушаја пошло је српском народу за руком да оснује две државе, оне су живеле напоредо једна са другом, које су успеле да се одрже три стотине година и да развију своју високу културу. Босанска и Немањићска држава, постојале су од подовине XII до половине XV века, и оне су, особито Немањићска држава, сматране, после тога, све до данас за главне представнике српског државног живота у прошлости.

У току XV века турска вајезда; покорењем свжх српских држава, уништила је еав државпи живот српскога народа и све тековине народне културе, стечене у току три стотине година. Настало је мучно доба робовања. Срби нису внше нмали своје државе. Али, у српском народу остала је стадно жива и необично снажна тежња

за слободом, и силни устанди српскога народа против Турака, готово у свнма српским земљама, од првога дана турске власти па све до потпуног ослобођења, били су не само. израз протеста против робовања и тешког живота, него и израз тежње да се .оснује нова слободна српска држава. Пошто нису имали своју државу, на коју би се ослонили у борби за слободу, Срби под Турцима оелањали су се на Аустрију, у нади и уверењу да ће се помоћу ње моћн ослободити турскога ропства. Али, у свима борбама и ратовима, и када су помагали аустријску војску и када су се уз њу борили против Турака, као главни и крајњи циљ Србима је увек лебдео пред очима идеал да оснују своју слободну и независну државу.

Главни и најизразитији представник те идеје у XVII веку био је лажни деспот Заурађ Бранковић. Због његове идеје и тежње да оснује независну српску државу, Аустрија га је бацила у тамницу, где је остао све до своје смрти. Али, због те идеје о слободноЈ држави и због онога што је претрпео за ту идеју, српски народ у Аустрији сматрао га је народним мучеником и главним представником својих тежња и идеала. Ма да се у својој борби против Турака стално ослањао на Аустрију, ма да је због тога помагао сваку акцију аустријске војске, српски народ, и онај у Турској, и онај у Аустрији, долазио је све више до уверења даје Аустрија