Топола

20

хипертрофије и адипозне дегенерације срца, тако је и лудило геннја последица његове генијалности. Не кажемо, атлетизам је болест срца, па запгго _да тврдимо да је генијалност болест ума, лудило. Генпје је осетљпв па је изложен угпцајима околине већма од нормалног човека, и угицајима психичким и физичким и социалним. Геније размишља, гениЈе разумева. Не живи просечним животом обичног човека, буржуја, филистара, како га Нордау најрађе назива. Он је абнормалност у овој нормалности. А зар неподударање сталном одређеном рптму не изазпва промену и у ритму и у ономе који је рптам покварио! Болест је генија пспаштање за његову величину, то је трагедија којој се морамо поклонити. Мепи изгледа да ове две теорије, Ломброзова и Нордауова, којеиданас постоје међу присташамапо-зигпвне школе, у ствари нису опречне. Јср само на први поглед, у први мах, постоји сукоб између схватања геннја као еволутпвне појаве, и схватања генија кар појаве регресивне. Јер је несумњиво да је Лсмброзо, а и понеки од његових ученика, схватао дегенерацију као појаву ко.мплексну, сдожену, као узрок еволуцнје, сад прогреснвну сад регресивну. Рише каже: не знам да ли би требало употребљавати ивраз дегенерат као што чини Ломброзо. Уместо дегенерат требало би рећи прогенерат. Али по Ломброзу ознаке дегеиеративне не озкачују увек атавистичку регресивну појаву, некуистинску деграиацију. Понекад означавају стварнн напредак, прогрес који се вршп у одређеном правцу. Спомиње примере. Рептпли имају впше ребара од нас, мајмуни већи број мишпћа. Измена неког карактера, његова промена на горе у квантитету, не означава увек дегенерацију цеде индивидуе. Ломброзова ћерка Лаола у својој књизи о користи дегенерације I