Топола

Вестибил Краљева Двора у Дубровнику

проламао поклик; „Живио Краљ Петар! Живио Престолонасљедник Александар". Истина за те поклике ишло се је на оптуженичке клупе и у тамнице, али тим се новој дубровачкој генерацији оставио свијетли доказ, да је у Југословенском Дубровнику већ у оно доба у срцима Дубровчана било подигнуто само једно престоље, престоље Карађорђевића. Још онда, под Аустро-угарском монархијом, када је свака реч водила на вешала, Дубровчани су манифестовали у својим срцима љубав за будућег Југословенског Цара. Александар I. Карађорђевић дакле пред скоро двадесет година засио је на чврсто престоље у срцима Дубровчана, а од данас пред десет година и на Краљевско пријестоље. Зато одговара истини да је дошао и нама Дубровчанима глас да морамо направити што величанственију прославу ове обљетнице, али тај глас дошао нам је са оног пријестоља који је наш Краљ заузео већ пред двадесет година, бива тај глас дошао нам је из нашег срца. Није само глас срца што нас је потакао на ову прославу већ и осјећај наше cpehe гдје доживесмо остварен сан наших млађих дана; потакла нас је на ову прославу и наша самосвјест и поносна радост гдје смо свој рад управили исправним националним правцем.

Захвални смо нашем Краљу, који је показао ријетку мудрост и храброст; храбар у рату, храбар у миру. Један народ једно име, једна застава то су храбра дјела која he Александра 1 Карађорђевића као Великог забиљежити у хисторији консолидовања југословенског народа.

106

Књнга 1!

НаШ највећи краљ