Топола

Имао сам част и уживање да будем на фронту често заједно са принцом-регентом и он ми је рекзо да могу смчтрати његов логор у Јелаку као „свој хотел“, ако туда будем пролазио. Сваки пут нашао сам ra орна, једноставног доброг друга. Шетајући пешице, принц је волео да разговара с обичним војницима и ако су га сви српски војници познавали, било је много француских војника, који су га сматрали за обичног младог пуковника. Тако једне вечери, у околини Јелака, принц је шетао самном по јеловој шуми, коју су по мало искасапиле војничке секире. Дошли смо у логор тешке француске артширије. Војници су баш јели своју супу. Принц им се приближио и запитао дали је јело и пиће добро. „Јесте, господине пуковниче", казао му је наредник „ако вам срце жели заложнте се снама. То би нам чинило задовољство“. Ппинц, извињавајући се да није гладан, питао их је дали је њихов „пинар“ (вино) добар. То је „пинар“, одговорили су му, ~није као бургундер“. „Ви много волите бургундер?‘ „Како да не волимо, али њега нема на фронту“. „Можда има“, казао је принц и оаростио се са војницима. После пола сата, један гардист је донео за француске „поалие“ десет бутеља правог старог бургундера.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР у посети код пок. Д-р РАЈСА, приликом освећења његове виле „Добро Поље‘

Регент Александар дао је својим војницима најбољи пример храбрости. Непрежаљени Огист Боп, француски министар за време повлачења кроз Албанију, дао је о томе слику једноставну, али јединствене величине у своме делу: „Са српском владом“. Нека ми буде дозвољено да ra овде цитирам:

„На обали (у Медови), усред гомиле која врви, између завежљаја материала које француски морнари настоје до последњег часа да евакуишу, Краљ и Регент седе на сандуцима. Из своје барке адмнрал Трубриџ наредио је, да им се донесу столице и дуга три сата они су остали тамо, причајући. О чему су разговарали? Шта размишљају својим дугим ћутањима, речитијем од речи? Најпосле, торпиљер је спреман и Краљ се може укрцати.

52

Књпга II

HAlil НАЈВЕЋИ КРАЉ