Топола

Ма колико да је наш исељеник удаљен и одвојен од отаџбине, он је остао потпуно наш. Као такав он се испољује свуда. Агитује за свој народ у далекој Америци, прожет несломљивом љубављу за отаџбину, која је у њему јача од свега. Јача чак и од његове рођене деце ако су се она, под неодољивим утицајима рођења и васпитања у Америци, народно отуђила. Нема Американца или странца са којим је тзј наш исељеник дошао у додир, да му није причао пун поноса о лепоти наше отаџбине и о свим врлинама са којима наш народ обилује. Поменуо је он њему нашу стару славу, стварање, величину и разлоге пропасти наших средовечних држава. Истакао је вековну џиновску борбу нашег народа за крст часни и слободу златну и Краљевића Марка, јунака каквом равна није било. Оцртао је он колико је умео и знао наш народни препород од Карађорђа па до данас, борбу против Турске и Аустрије, све патње кроз то време претрпљене, а из којих је никла идеја југословенства као синтеза свих тих патња и нада у бољу будућност, не заборавивши ни наше великане као што су били Кнез Михајло, бискуп Јосип Јурај Штросмајер и мноштво других. С поносом је подвлачио велике заслуге Краља Петра Ослободиоца, дуге и тешке ратове за слободу и победе српске војске из Балканских Ратова и из Светског Рата и све војничке и грађанске врлине ондашњег Регента Србије, а сада нашег Краља Александра I. Помињао је то непрестано тај наш исељеник за последњих десет година и ако није налазио довољно разлога да једну од тих последњих година по ослобођењу истакне као нарочито важну у савременом нашем народном животу. Америчке су новине међутим често доносиле вести из отаџбине, које су га жалостиле. Није знао како да те вести протумачи. Реално васпитан, није више знао што да каже реалном свету са којим је долазио у додир. Да му још увек говори о историји? Ма колико ocehao да се без историје не живи, он је знао да се не живи ни без добре садашњости. Није више знао што да каже и био је почео да очајава због тих слабих вести из отаџбине. То се његово очајање било почело да испољава у некој чудној пасивности када се водио разговор о последњим вестима из отаџбине. И у тај критични час и по народни понос исељеника, пронео се глас да је законом од 3. октобра 1929. године проглашена Југославија и држава подељена на девет бановина. Нико није био веселији од нашег америчког исељеника када је сазнао, да је јединство народа зајамчено једним мудрим гестом нашег одважног Краља. И као што је у отаџбини због саме отаџбине овај закон одушевљено примљен, он је исто тако одушевљено био примљен од стране наших америчких исељеника не само због спаса отаџбине, већ и због угледа тих наших исељеника у Америци.

Поред ове природне потребе истицања свог народа у иностранству, наш амерички исељеник је одавно чекао прилику да задовољи многу своју народну неостварену наду. Када је по завршетку светског рата наша отаџбина била ослобођена и ује-дињена, у ком је великом делу у остзлом и наш амерички исs-

61

HAlii НАЈВЕЂИ КРАЉ

Књига II