Топола
догађа}, коЈк се збио код нас од ослобођења до данас. Југославнја к Југословенство. Отаџбина једног имена и крајни јединствени изражај свих наших прошлих и садањих напора. Идеално решење за народна питања само привидно замршена. А као последицу тог закона, исељеник је осетио да he му следоваги потребан ред у држави, да би се преко њега могао развијати правни поредак и народна делатност у правцу све већег задовољства и благостања народа.
Разумљиво је дакле и опште одушевљење наших америчких исељеника за закон од 3. октобра. Са њим су били увелико задовољени патриотски осећаји исељеника и њихов народни углед пред страним светом. То су главни разлози због којих је вест о обелодањењу тог закона обузела као весели талас ту милионску гомилу, која сачињава Америчку Југославију, тај поносан део нашег народа у великој америчкој лемокрацији. Нема кута у Сјеаињеним Државама Северне Америке у који та весела вест о проглашењу Југославије нијс продрла, као што нема кута у тој земљи у коме не живе и раде Југословени. Америчка Југославија допире свуда куд допире Велика Америка. Али као што је сасвим природно, ово одушевљење америчких исељеника испољило се најјаче у оним градовима, као што је Чикаго, Кливланд, Детроит, Сент Луис, Сан Франциско, Лос Ангелес, у којима су посред америчког града Југословени створили свој југословенски град. Тај југословенски град, ма колико се на око губио у америчком граду чији је неодвојиви део, испољује се нашим црквама, нашим школама, нашим друштвима, нашим привредним и потпорним удружењима и нашим новинама. У свим тим институцијама наших америчких исељеника, био је бурно поздрављен закон од 3. октобра. Наше америчке новине, у име свих тих наших америчких исељеника, поздравише га као највећи народни догађај после ослобођења и као искључиво дело Краља Александра I. У Чикагу нарочито, који се још из Светскога Рата с правом сматра центром Америчке Југославије, ово одушевљење наших америчких исељеника испољило се једном незапамћеном манифестацијом. Преко две хиљаде најодабранијих исељеника из Чикага и околице присуствоваше прослави 1. децембра 1929. године, док годину дана раније на тој истој прослави у том исгом Чикагу није било присутних ни стотину душа. Клицало се те вечери посред града Чикага дубоко у ноћ Краљу и Југославији, А на Рођендан Њ. В. Краља, 17. децембра 1929. године, све су наше америчке новине једнодушно посветиле своје ступце Њ. В. Краљу и позвале исељенике, да се на тај дан сете Творца Југославије, витешког ратника у борбама за народну слободу, мудрог државника у времену мира и пријатеља народа. Живећи у дисциплинованој слободи америчке демокрације, наши амерички исељеници су најпозванији били да из те слободе праведно оцене закон од 3. октобра 1929. године. Оценивши га они су га поздравили ретким одушевљењем и дужном благодарношћу спрам Њ. В. Краља, која he у њиховим душама остати трајна, као што је трајна Југославија,
Чикаго, крајем децембра 1929 год.
КРУНОСЛАВ МЕНЕГЕЛО—ДИНЧИЋ
63
НАШ НАЈВЕЋИ КРАЉ
Књига ll