Топола

МАЧ ХЕРЦЕГОВИНЕ КРАЉУ ВИТЕЗУ

Још 1913. после славније победа у Балканском рату, кад смо завршили сакупљање прилога за српски и црногорски Црвени Крст, сматрао сам, да осим тога што смо за Црвени Крст урадили треба, да ми Срби у Босни и Херцеговини дамо и другог знака, где су наша срца, па сам мислио, да би смо могли и требали, да набавимо и пошаљемо једну лепо израђену сабљу престолонаследнику Александру. Писао сам у тој ствари Др. Урошу Круљу и пок. Ристи Радуловићу у Сарајево.

Ову намеру нисмо могли привести у дело, јер нас је помео светски рат, али за сво време рата, у затвору и интернацији нисам сабљу сметао с ума, непрестано сам друговима говорио, како ћемо, кад ако Бог да дођу наши, даровати нашег Краљевића. Кад је 1920., после посете у Загребу нзгледало да ће Њ. В, Краљевић доћн у Босну, па по могућности и у Мостар, писао ми је Др. Урош Круљ, да се спремамо за дочек. У том писму (од 18 јуна 1920.) писаоми је Др. Урош Круљ између осталог ово:

„Ја ти јављам равнања ради на вријеме, да можете одмах почети са припремама за дочек. Сад би могли остварити оно, што сн ти давно предлагао, да Му као поклон Мостараца дадете израдити једну лепу сабљу у каквом старинском стилу (димискију) са урезаним именима свију великих бојева и победа (место и датум) задњих ратова за ослобођење од 1912 —1918“. Чим сам примио ово писмо сазвао сам преставнике свију срп.ских установа и прочитао им пнсмо, па замолио да узму ствар у своје руке. Решено је, да се сазове конференција свих установа без разлике вере, па да сви заједно радимо и решимо, што ће се дароват Престолонаследнику, кад дође у Мостар. Сви су се одазвали, састављен је одбор заједнички, који је усвојио мој предлог о сабљи,

88

Кљига 11

НАШ НАЈВЕЋИ КРАЉ