Топола

18

Са Малог Опленца, који се диже изнад Тополе, са 337 метара надморске висине, везан седлом ка југу за Велики Опленац, Краљ Петар је посматрао широке видике своје Шумадије. Видео је како се на северу уздиже Космај, а на истоку пружа Моравска равница са дивним селима, и градовима, који се беласају у долини, а иза њих како се плави венац Хомољских планина. А с друге стране, више југо-источно, оцртавала су се насеља до на крај шуме Великог Опленца на југу, да би се југозападно таласасти брегови дохватили Рудничких планина са пирамидом Острвице. Док се на западу, преко Каменице и Тополских заселака, видео Венчац, благим седлом везан за Букуљу, и преко чувене Орашачке планине спојен са Космајем. Очи старога Краља одмарале су се на лепим шумадиским бреговима обраслим шумама и богатим мермером и гранитом.

Тај врх Малога Опленца изабрао је Краљ Петар, да на њему подигне своју Задужбину, Цркву Светог Ђорђа, у срцу Шумадије. Место је одмах било снимљено геодетски, сондирано, и астрономски одређен прави исток ради ориентациј е православне цркве. Идуће године - 1904 -, уз скромну свечаност, у присуству Митрополита, владе, нарочитих званица и народа, Краљ Петар је ударио камен-темељац својој Задужбини са узиданом повељом, и цркву посветио Светом Ђорђу. Истовремено расписан је стечај за идејне скице ове Задужбине и њену величину. Краљ Петар је нарочито желео да скице буду израђене у стилу наших лепих средњевековних задужбина царских и краљевских. Док су планови рађени завршен је водовод на Малом Опленцу са једног извора, који се налази северно испод Тополе и новог друма за Крагујевац. Једновремено довлачио се песак, грађа, опека, и други потребан материјал.

Млади архитект Коста Ј. Јовановић израдио