Топола

29

стасом од оникса, и свим оним што је потребно за богослужење. Распоређујући гробницеу крипти, Краљ Александар је решио да прах Неумрлог Карађорђа, оснивача династије, и посмртни остаци Ктитора задужбине, Блаженопочевшег Краља Петра, почивају горе у цркви. За Карађорђа је изабрао јужну певницу, а заКраља Петра северну, један према другоме испод кубета. Још приликом израде пода све је било спремљено да се сместе посмртни остаци Карађорђа и Краља Петра испод саркофага од венчачког мермера, без икаквих украса.

Овако обновљену и украшену цркву на Опленцу Краљ Александар је желео поново да освети. То поновно освећење цркве и пренос костију Карађорђа из Старе Тополске цркве, а Краља Петра из крипте у Опленачку Задужбину, Краљ Александар је спојио са једном великом и дирљивом свечаности, и везао за рођендан Свога Престолонаследника у 1930 години. Заставе тај најзначајнији и најсветији симбол војске имали су само стари, славни пукови Краљевине Србије. Остали многобројни пукови нове, велике и слободне Југославије чекали су да добију заставе од свога Краља, и да их верно и са поносом чувају. Стога је Краљ Александар решио да подари нове, једнобразне заставе свима југословенским пуковима, као што су раније замењиване у маленој Србији, почев од Кнеза Александра Карађорђевића па све до последњих које је подарио Краљ Петар 1911 године. А старе српске заставе, истински славне, изрешетане куршумима и попрскане крвљу, којесу предводиле пукове малене Србије кроз сва искушења у борби за народно ослобођење и уједињење, требало је да уђу у заслужни вечити мир под сводове богате и монументалне Задужбине Краља Петра. Те велике свечаности текле су овим редом.