Топола

34

Александра са својим народом, и оне дубоке вере и поверења које је цео југословенски народ имао у свога Вођу, у коме је гледао оличење прегаоштва, домаћинства, узвишених врлина човекољубивог владара, мужа, родитеља, заштитника правде и друштвене правичности. Још у раној младости, било му је свега 26 година, Краљ Александар је примио терет краљевске власти, и као Регент ушао у светски рат. И победе и порази српске војске за време рата подједнако су изазивали дивљење целога света. У тим великим данима наше славе и искушења, Регент Александар је постао Идол Словенскога Југа. За све време ратних окршаја, он се није одвајао од својих ратних другова. У непрекидним борбама противу стално надмоћнијег непријатеља, на најизложенијим местима, храбрећи своју војску, Регент је жртвовао своју најлепшу краљевску младост идеалу југословенске слободе. Вечито под шатором и убогим кућерцима на врху планина, у шумама, под грмљавином топова, на бојишту усред јаука рањеника, поред мртвих хероја или кужних болесника, по снегу, блату и киши, Регент Александар је осетио све страхоте рата колико ниједан владар није у историји света. Странци су рекли за њега да је као ратник још за живота ушао у легенду.

Као политичар и државник толико се уздигао да стоји готово усамљен међу владарима од Немањића до данас. Створити, па затим обновити и подићи Југословенску државу до овог значаја, који она данас има, и то под тако тешким околностима, јесте несумњиво један од највећих историских подухвата Краља Александра. Ни у једној земљи нису се у толикој мери осећале страхоте рата као у нашој. У данима после рата Краљ Александар је бодрио, саветовао, помагао и подржавао сваку корисну иницијативу за опште добро народа и државе.