Трагом живота и науке

"7" ИМ 3 271 5 ми

90 ТРАГОМ НАУКЕ —

дешава, у науци као и у животу, да нам се чини да смо опазили оно што прижељкујемо.

Што се двојица не слажу у каквој чињеници, то је стога што су наша сретства проматрања у томе случају несавршена, те се појава налази на граници осетљивости тих сретстава. Ако се не слажемо што се тиче самих чињеница, знамо добро да сви нисмо у праву, и да, са исте тачке посматрана, чињеница мора бити иста за све; те ако се данас сви у науци не слажу у многим питањима чињеница, постоји нада да ће се једног дана постићи у томе сагласност, као што имамо много примера из прошлости науке.

Претпоставимо да влада сагласност у чињеницама. Ипак не значи да је тиме већ одређена наука која има из њих да потекне. Јер назреги скривене везе између разноликих појава, видеги њихове удаљене везе узрочности, опазити пре ову загонетку коју постављају него ону, то је субјективан посао, који је управо најважнији елеменат научнога стварања. Испитујући рад великих научника, увиђа се како чињенице нису оно што је најглавније у науци, јер нам се чини просто несхвагљиво како су дошли до истине, кад су им се многа

друга тумачења, која нам изгледају да су била .

вероватнија, могла наметнути. У Пастерову делу, на пример, немогуће је схватити ток умовања, иако нам данас многи Пастерови проналасци изгледају врло природни; он налази сличности и везе

између појава које су иначе биле удаљене