Трагом живота и науке

О НАУЧНОМЕ РАЈУ 101

у којој се находимо. Али се не може рећи да су их физичари изумели, већ се вели да су их открили, _иако нису постојали док физичари нису изумели вештачке услове у којима се они појављују као природна појава. Исто тако хемичари откривају нова једињења која не постоје у природи.

Човек изумева услове појављивању природних појава, које он тада открива. Отуда парадокс, да наука открива ствари које нису постојале у природи, а које није ипак ни изумела. Изучавање таквих појава, од највеће је важности јер се преко њих продире у изучавање природних појава, које се непосредно јављају. Изумевање прилика да се испоље и оне природне појаве којих у природи нема, један је од најважнијих задатака и сретстава науке.

За изучавање живих бића, једино сретство нису појаве у којима се живот указује. Стварати вештачке услове и прилике да би се појавиле нове природне појаве, које ће осветлити природне " појаве које се налазе у природи, у биологији, као и у физици, такође је сретство научног испитивања. Али ако вештачки створене прилике не дају какву појаву која је по себи важна, и ако та појава не доприноси познавању какве природне појаве, њен значај тада није никакав. То је само једна безначајна чињеница. Јер чињеница која сама собом ништа не казује а не служи објашњењу које друге чињенице, нема значаја. Она ће само моћи заузети место. у архиви безначајних чињеница, која је