Трагом живота и науке

20 ТРАГОМ ЖИВОТА

Успркос знатним празнинама и озбиљним замеркама које јој се могу учинити, теорија трансформизма се не може одбацити. Она почива на чињеницама дубоке вредности. Успркос свима пре“ кидима који се могу наћи у идеалном низу облика живих бића, не може се порећи чињеница да је цео живи свет саграђен по истом основном плану: иста животна основа, заједничко хемијско градиво, ћелија заједничка морфолошка јединка, исте појаве размножавања и др. Ако су све те многобројне везе само привидне, а не израз стварног сротства између организама који су постали једни из других еволуцијом, ако дакле жива бића нису еволуирала,

тада, како вели Бергсон, еволуирао је стваралачки

чин који је остваривао све сложеније живе облике.

Сматрајући еволуцију живих бића стварношћу, поставља се велико питање, које, изгледа, неће бити скоро решено, и о коме се данас мање зна него што се недавно још мислило: који су узроци еволуције 2

фтатвђоттазје, _ значајној што јој је писац одличан упоредни анатом, који је до тих закључака, којима побија трансформизам, дошао на основу својих анатомских испитивања. УгаПећот, налази да нема прелазних ступњева између великих група животиња, већ да се претставници њихови појављују од једном са свим анатомским одликама свога плана организације, и да аргрументи разне природе, на којима се оснива трансформизам, нису основани.

Му