Трагом живота и науке

УЗРОЦИ ЕВОЛУЦИЈЕ 28

сложеног механизма који складно сарађује свим деловима својим постизању, ако не сврхе, а оно, несумњиво, резултата који омогућује трајање и размножавање живота, успркос препрекама неорганског света, не допушта да развитак живог света сматрамо простим развитком механичког детерминизма оних чинилаца из који се је живот зачео. Стога све механичке теорије развоја живога света траже у доцнијим накнадним утицајима, који се врше у току саме еволуције, узроке те еволуције. На то се своде и дарвинизам и ламаркизам: при зачетку живога света његов даљи развој није био неизбежна последица особина тих првобитних чинилаца који су дали живот, већ је еволуција наступила из сукоба тог првобитног детерминизма са новим чиниоцима кроз које се је живот провлачио. Кад би само они првобитни чиниоци били на позорници, живот не би еволуирао већ би остао онакав какав је зачет. Да није било борбе за опстанак, да се средина није мењала, да се живот кретао кроз непроменљиву хомогену средину, укратко да није било оних чинилаца којима те теорије приписују еволуцију, не би, разуме се, ни било еволуције.

Ако се промотре поменуте теорије, лако је у њима опазити ово двоје: жеља да се спољашњим утицајима. припише еволуција, и чињеница да ипак у самим организмима лежи првобитни услов њихове еволуције. По Дарвиновој теорији, познато је, спољашњи чиниоци одабирања односе се на неке спонтане промене живих бића. Нема сумње да