Трагом живота и науке

> .

НЕ

НАГОН 57

да има некаква тежња, да има довијања, оклевања, неке почетне обуке и тражења сретстава да се постигне нешто што се жели. И заиста, немогуће је те појаве описати без тог речника узајмљеног психологији, иако знамо да немају с њом ничега заједничког. Нагони нису ништа друго да продужење, у спољашњи свет, оних механизама из којих је састављено органско функционисање живога бића. Оно уметничко гнездо, што га ласта гради својим кљуном, дело је исте природе као и сам кљун, и, ма како да је изградња гнезда дивна, изградња кљуна је још дивнија.

Нагони као радње не чине ми се загонетнијим од радња које се дешавају у самоме организму, што не значи да нису у највишој мери загонетни. Али оно што је несхватљиво, и што је немогуће не поредити са нашим психичким животом, јесте сврха многих оних нагона којима бисмо хтели порицати психичку основу. Један пример ће јасно показати шта мислим. Кад петао обиграва око кокоши, кад, на свакоме познати начин, спустивши једно крило уз ногу, учини женци своје поклоњење; кад паун или ћуран развију свој реп шетајући и пућкајући међу женке, могао бих рећи да у томе има онолико психичке сврхе колико у трци сперматозоа морскога јежа, ко ће пре од њих да се споји са овулом. То јест, значило би да све те појаве удварања и допадања мужјака женци, које су у птица нарочито тако многобројне и разнолике, немају никакве сврхе у животиња. Међутим, оне су тако