Трагом живота и науке

80 _ТРАГОМ НАУКЕ

разрађено искуство које премашује непосредну докучивост наших чула а до којега се долази довијањем разума, т. ј. наука, све то стоји у једноме низу, јер има исту сврху: створити животу што потпунију могућност обављања.

Јер разум је потребан билошком опстанку човекову као што су тропизми неопходно потребни опстанку биљака. Свест и разум нису елементи који су изван биолошких чинилаца нашега живота, јер без њих би наш опстанак био немогућан као и без аутоматске функције нашега срца и нашега дисања. Опстанак првобитних људи био је условљен памећу која зна да стиче искуства и да гради оружје и оруђе.

То казује како дубоке корене има сама наука у основним потребама живота, који почива, на свим степенима својим, на некој врсти „искуства“, свесног или несвесног, чији је врхунац сама наука. Сасвим је разумљиво, према томе, да је наука утилитарног порекла, и да је њена моћ нарочито у практичним применама њеним.

Према горњем схватању, порекло науке било би у законима биолошког опстанка човекова, јер наука није друго до проширено искуство, без кога нема људског живота.

Док се утилитарна наука губи у мраку постанка људске свести, наука као потреба чистог сазнања много се доцније јавља, јер тражење истине ради ње саме није урођено људскоме духу. Речено је да је човек по невољи научник, док је

слап рани