Трагом живота и науке

54 "ТРАГОМ НАУКЕ

се посумња и у оно што су највећи ауторитети исказали, само ако се има за то и најмањи разлог.

Иако наука не захтева ни веровање ни поверење, њен је напредак без тога немогућан. Јер иако је у науци свако независтан и слободан, наука је колективно дело, које напредује само стога што међу члановима те заједнице влада међусобно поверење, које обавезује да се оно провери кад год је сумњиво, и да се укаже на случајеве кад је то поверење неоправдано. Јер иако је поверење неопходно потребно у науци, оно није увек поуздано. (Основа поверења изаткана сумњом, то је научни дух.

Поверење се оснива у првоме реду на поштењу. Тврдити нешто што се зна да није истина, квалификује се у науци као и другде. Али сумња не значи: сумња у научникову исправност. Јер није довољно хтети износити истину и веровати да је истина то што се износи, па да истина буде обезбеђена. Да се и поред највиших одлика духа, заблуда не да избећи, доказ је што ни међу највећим научницима нема ни једнога чије би дело било без материјалних грешака. Стога је заблуда у науци неизбежна па према томе и оправдана. Неоправдана је само у случају несавесног рада или злонамерности. На пример, не може се сматрати неизбежном и оправданом научном заблудом Беконово тврђење да „хлеб у алкохолу загори и превлачи се кором као кад се пече на ватри", јер најобичнији оглед, у ХМГ веку као и данас, показује да

СР