Трговачка коресподенција : за школску и приватну употребу

— Фу —

(кувертирању) писма не би који од њих заборавио, ставља се на дну на левој страни писма „са једним прилогом“ или просто само „један прилог“. Ако их има више, онда се обележава број прилога, као: „са два, три, четири прилога“. У оба случаја треба подвући ту напомену о прилозима, да би боље пала у очи ономе који писма меће у завој (куверат) и који их експедује (адресује) (види доцније примере).

Ако има више прилога, са већом запремином, тада се они и не прилажу писму, јер не би сталиу куверат трговачког формата, него се шаљу у засебном завоју (куверту), у ком случају отпада напомена „са.... прилога“.

Писма важније садржине, као и писма са таквим прилозима, којима би се могло и неко треће лице користити, треба препоручити (рекомандовати).

Ако се жели да писмо оде препоручено, онда се то обележи на самом писму, а на месту испод означена прилога, нпр.:

Препоручено — гесоттап да! гЕ (општи израз за поштански савез) — е!псесћлеђеп (немачки) сћагре (француски, али само ако има прилога).

Овај израз „сћагсе“ у француском означава се у немачком са „Безсћуег!“ — (оптерећено).

Копирање писама. Сва писма, депеше и обрачуне, који се односе на радњу, треба копирати у „Копији писама“. Раније, докле се још није знало за копираће мастило, писма су преписивана у кратком изводу, у нарочиту за то одређену књигу с називом „Препис писама“ („Ехћ! 51!“ — извод). У државној преписци замењује копију писама концепат писама, а и деловодни протокол.