Трговачка коресподенција : за школску и приватну употребу

рана

ста, а и ради тога да би се куверти могли лакше отворити. |

На куверту се с лица ставља адреса (адресатова фирма) и све остало, о чем ће доцније бити говора.

У случају да се адресат не може наћи, ако се нпр. одселио, ако је умро, или ако никако и не постоји, враћају поште писма пошиљаоцу (тећошт). Због тога је потребно да се на куверту означи име пошиљаочево, те се зато на сваком трговачком куверту штампа фирма и место с лица више адресе.

Зашварање кувграша бива, кад се лепком премазане (гумиране) ивице поквасе, приклопе и залепе. (Ово квашење треба вршити нарочитом кичицом или сунђером, а никакојезиком, пошто се лизањем могу пренети заразне болести, а може се и језик осакатити (оштром ивицом расећи).

Печаћење писма предато је забораву и једино се печате још писма са вредношћу (аманетна писма). До 1892. год. било је у нас потребно запечатити свако препоручено писмо, али је од тога времена та наредба укинута.

У недавном времену употребљаване су место црвеног воска и печата нарочито лепо израђене вињете, које су лепљене на оном месту при саставу дијагонала, где је пређе обично печат долазио. Ове вињете биле су од хартије а у облику печата; на њима је била обично утиснута и фирма радње, што је требало да замени штампање фирме пошиљаоца на самом куверту с лица. Полеђина ових вињета била је гумирана, те се влажила и лепила.

У државним надлештвима печате се обична писма и данас још на особен начин тако званом „облатама“ („обландама“). Оне су у облику котурића начињене од теста и лепљиве масе, понајвише црвено обојене, те су при печаћењу, пошто се најпре поквасе, стављене на исто место, на ком треба да дође печат, али не поврх, већ између два листа. Преко овако запечаћена писма ударао се обично сув печат, које је производио отисак фирме испупченим словима.