Трговачко књиговодство. Део 3, за новчане заводе, фабрике и рударство : уџбеник за IV разр. трг. академије и за приватну употребу

пате

„Подносим (том и том)... заводу ниже означене менице "на ескокт“, и затим ређа менице и описује сваку понаособ: суму на коју гласи, име акцептанта, наредбе итд.

Менице се, дакле, подносе на есконт есконтном листом, коју завод прими и изда на њу подносиоцу признаницу (са "редним бројем који је на листи означен), нпр. три менице у износу од 4320 дин., које ће, уз повраћај признанице, или исплатити, ако су „одобрене“ (примљене) од стране цензуре, или ће, у обратном случају, вратити поднесене менице, или све или само неке од њих које су „одбијене“ (непримљенеј

Цензура или Цензурски Одбор, који је образован у смислу правила, решава које ће се менице, као исправке (сигурне) итд., купити, есконтовати, а које не. Цензура треба при оцењивању меница да има и ово у виду:

1. да ли су менице исправне, на шта је већ и чиновник дужан да пази при самом примању;

2. да ли потписници уживају кредита: и колико су га већ употребили (ово посљедње види се из књига обавеза или, што је боље, из импења (Ппреспо), т. ј. из засебних листа које су по броју или по азбучном реду сложене и у које се "бележи свака обавеза потписникова (као што ће се доцније видети у примеру);

3. да ли менице односно рока,'монете, потписника итд. "одговарају наређењу правила.

О одлукама цензурским треба водити засебну књигу, у коју се бележи које су менице примљене а које одбијене. Записник оверавају сви присутни чланови који су решавали. Чланови цензорског одбора нису дужни давати објашњења зашто су меницу одбили. Примљене менице исплаћује завод подносиоцу. Подносилац је посљедњи потписник на меници; он је први дужник према заводу, он је пренео меницу на завод и јамчи за то да ће се меница о року исплатити. Акцептант је при акцептовању постао дужник по меници, он је требао већ тада да је примио вредност, али сем трговачких меница, код нас тако није у ствари Код нас дужник прима новац од завода пошто је цела меница постала неправилним путем, т. |. и не постаје рачулски односи између

1 Неки заводи имају књигу кредита. у коју бележе одређене кредите.