Трговински гласник

УРЕДМИШТВО Иихаллогг 6п. I« ТЕЛЕФОН 390 Јкал је опшсима: [ГБгЈНА 1 см. и 1 СТУПиа 0*15 дин. <СоИ огласи по погодба НвплаБана писча чв прииају св МАН БРОЈ 10 пд.

ОРГРН БЕОГРШЕ ТРГОБИЧНЕ ОМЛРДННЕ

ИЗЛАо^И СВАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТАЈЕ ЗА СРБИЈУ: ЗА ГОДИКУ днн. 24. ЗЛ ЛУСЈРО-УГЛРСКУ крунл 30 !А остлле земљр фр. 30. Рунспнзн св нв врз&ају ЈЕДАН 5РПЈ10 пд.

БРОЈ 117.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 1. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

ЦАР НА БАЛКАНУ. Јутрос је Њ. В. цар руски Никола II. ступио на Балкан, а на територију краљевине Румуније. Цар руски прави посету краљу румунскоме у Констанци, на обалама Црнога Мора. Ова ретка висока посета произвела је велики утисак, како по времену у коме се дешава, тако и претворила затмм у сумњу, а најпо приликама под којима се догађа. после у извесност: да РумуниЈа Цареви руски ретки су гости на нијг више безусловно на узици су-

њено је порастао. Њен мудри и дељу. На оба та краја са све поумерени владалац и патриотични јачаним притиском буди се наци-

државници умели су прво стрпљења и истрајиости да дочекају судбоносни моменат, а затим и потребне решености да га употребе у смислу интереса Румуније, а под нескривеном симпатијом Русије. То је, наравно, прво пропраћено неверицом нарочито од стране Аустро-Угарске, која се неверица

Балкану, где су релативно до скора биле вазалме хрпшћанске државе, а као главно „царство“ важила је Огоманска држава, све до једва пре годину дана. Оружје балканских хришћанских држава сломило је коначно турску силу и дотукло остатке њене величине у Е вропи. Сад и Европа и Балкан не знају више ни за Турску, ни за њој вазалне државе на Балкану. Посета цара руског на неки начин санкционише ново створено стање, у коме је триумфовало вековима

седне монархије. Изненађење је било тако велико, да и до овога часа бечко-пештанска штампа не може да дође к себи, непрестано се питајући: с ким је Румунија? У то долази царева посета, и то после озбиљних зести и могућно сти женидбе сина румунског престолонаследника једном од ћернју царевих. То је произвело силан ефекат у аустро-маџарским круговима. Веома је с тога забавно, ка-

онална свест и свака раса гравира своме правом природном центру. За сада су само симпатије по среди, за симпатијама обично, у току времена, долазе јача факта, од којих би Аустро-Угарска желела по што по то да се одбрани. Али она, верна својој традиционалној политици, не мисли да симпатије својих разних народности добије човечним поступањем и поштовањем њихових права

Берн, 8. јуна 1914, год. 15. Маја ове године свечано је отворена, у присуству председкика Републике и највиших чиновника државних, трећа по реду швајцарска земаљска изложба овде у Берну. Прва је била у Цириху 1886 год., а друга пре 18 година у Женеви. Видећи, да ни у једном од тамошњих листова ништа о томе није гшсано, сматрам за по-

већ се држи једнога од најопаснијих! требно, да укратко реферишем

путова: да суседне сународнике својих народности, ван граница монархије, ни вииге ни мање, но унини саучесницима у гњављењу њихове рођене браће\ Румуни у Румунији, Срби у Србији и Црној Гори, треба тако да иду Ау

Вашем листу, чије ће читаоце без сумње највише и интересовати. Пошто Швајцарску добро познајем, то ми неће читаоци замерити, ако будем изнео нешто више о њој, што један обичан „свежи“ посетилац не би могао за неколи-

стро-Угарској „низ длаку" да се[ ко дана на овој изложои запазиона увек у борби против Румуна ти и исто нагласити. Ова је изи Срба и Хрвата, Словенаца и ложба с двојаке сгране важна. Прво др. може позвати на пасивно, па што је до сада у Швајцарској нај-

ко је штампа аустро-угарска, као кад треба и на ак^ивно одобрава- 1 већа, и друго што се налази у

потиснуто православље и аутох тони народи: словенски, румунски и грчки. Стога се и сматра царска посета као значајан политички догађај. Њен је значај у толико већи, што је почаст пала у део најближем суседу Русије, Румунији,

по команди, удесила увертир) за ње њене угњетачке политике пре-

цареву посету краљу румунском. ма словено-румунским народностиСве нарочито тражене и биране ма монархије. реминисценције на сго и више го ' Али, та су времена прошла. дина уназад, пзвучепе су из за-ј „Традиционалне“ полигике устуборава, да се само докаже: какс пају места реалиим иравцима. Не је Русија била непријатељ Руму- кадзшњи страх „малих“ прилично није, а, разуме се, Аустро-Угарска је ишчезао, јер и они осећају, да њен стари, осведочени пријатељ. су чињеница од значаја и да у држави о чијем се међународном Једна раг ехсеИапсе интригантска својим праведним аспирацијама положају још непрестано постав стилизација достигла је врхунацу де нису усамљени и без потпоре, ољају разне хипотезе. Јер, док једни нунцијацијама аустро-угарске штам-ј стављени на милост вазда ненасиРумунију још непрестано сматрају пе, да се само умањи значај ове тој аустро-угарској самовољи. Ве- штала преко 13 милиона франака као „традиционалног" трабантај посете, да се поплаши Румунија, лика истична криза то је најбоље а трајаће до 15. октобра ове гоТројног Савеза уопште, а Ау-да се дискредитује Русија и њена посведочила. ПосеСпа цара руског дине, дакле 5. месецк.

Берну као престоници и ценгру свега политичког и културног жи вота швајцарске републике. Изложба се налази на крајувароши на једној таласастој узвишици између једне јелове шуме и реке Аре. Њен простор обухвата 50 ектара , одакле је изглед на Алпе величанствен. Целокупна површина износи 500.000 т 2 , од којих 135.000 т 2 , заузимају изложбене зграде. До сада је ко-

стро-Угарске на по се, дотле су политика. Вечити отимачи туђих најновнји догађаји доста јасно обе- земаља и народа, јављају се сад као лоданили, да је Румунија скренула покровитељи и менгори Румуније,

са тога пустог и безплодног „траДиционалног“ пута, и њена је политика добила са свим нову оријентацију. Цар руски није дошао У агитацију, ни да прави распо ложење за тек бити имајућу руско-румунску политику. Пре ће бити, да царева посета има само да санкционише један већ извршен срећан обрт.

од уобр п жене руске „опасности. 11 Али дз се аустро-угарска кампања. коју је изазвала посета рускога цара у Костанци, не ограничава мо не новинарска грозничава бунш.ња, већ да су и јаче чињеницс стављене у покрет, сведочи форсирана аудијенција бечкога посланпка Чернина , коју је овај журно тражио из Букурешта и

То посредно потврђује и при - добио у Костанци. Краљ румунсуство царско-руског министра ски га је примио п аудијенција је спољних послова Сазанова. који трајала од 11 и по до 1 сат по подса својим дипломатским штабом, не — да гроф Чсрнини „изјави а после посете у Констанци, до-захвалност за добивени орден“.

у РумуниЈи да)е свему томе но \ Збиља, разгледавши све што је ву потврду. Догађаји су створи-| изложено, мора се признати да је ли сасзим нове међународне ноло- све укупно продукт неуморног и жаје, који повлаче за собом и озбиљног рада. Изложено је све нова груписања, не више по ћефу, што је Швајцарска као таква мовећ по диктату историских инте- : гла дати. Може се с правом рећи, реса сваке „мање“ државе. Споро, да ова изложба за њеног посетиали поуздано врши се један про- она представља целу Швајцаржу цес, који се више не може игно- у минијатури. Странци, који хирисати и који постаје чињеница љадама сваког лета амо долазе, не првог реда и међународној поли- могу ни десети део да виде од тици Европе. онога, што су овде за релативно Цареви руски ретки су гости кратко време у стању да виде. на Балкану. Али кад год су се ( Швајцарска стоји на истом кулони ту јављали, они су обележа- турном нивоу КаО и Немачка, али вали тиме значајне историјске про у њој има много установа и ствамене. Цар Петар Велики у важна ри, које се у Немачкој не могу времена 18 века долазно је до видети као и обратно. То долази

них балканских краљевпна, које се све могу поносити да су XX. век

и хармониЈе ових триЈу швајцарских народа са разлмчним језицима, а једнаким политичким и нанионалним осећајима и тежњама. Цела се изложба може за 2—3 дана добро разгледати. Детаљно

лази у Букурешт. Овај привидно Доиста симпатична изјава, која Прута, Александар II. прелазио је од политичке констелација саме иоредни догађај даје главиом чину траје сат и по! Чудна аудијенција: као ослободитељ Дунав, а његов државе, створене у току некова I нарочити колорит. У питању су која се тражи на пречац, на одсто-; унук Никола II. стаје на обале озбиљне ствари, важни преокрети. 1 јању од двеста и више кплометл-; Црпога Мора, на земљу једнеслоУ току последње источне кризе ра и у очи саме посгте рускогц ара. бодне Краљег.ине ослобођеног Румунија је имала на својој стра- То све сведочи каква се очлјна Балкана — једне од збратимљечвнеобичну благонаклоност Русије, усиљавања чинеод аустро-угарске Зл е и опаке а не мање и самоуби-, стране, да се како било спречи Ст вс-не акције које је починила Бу- један неочекиван и необичан прег арска, довели су ову несрећну лом, који ће Румупију поставити земљу у положађ да јој се није у сасвим други положај, од онорше могло помоћи. Решење ви- га, у коме је она провела више Ше силе и судбе није хтела ни Ру- од тридесет година у сенци АуСи ја да ремети и тако се свршило; стро-Угарске. На ово хрвање око РНо што је провиђсње нашло за надмоћности у утицају, између шесно да буде. Тако је и Руму- Русије и Аустро-Угарске у зсм- с разлогом осећа цео румунски рија изашла сјајно из велике ис-јљама на Доњем Дунаву, бацају народ. Не сумњамо, да смо оанас I т °чне кризе и постала донекле сто- нарочиту светлост и дају му знабалкаиске политике — и наI чај и догађаји у самој Аустрији и I Св °ју необично велику корист. По- Угарској. У првој су на ударцу М*Д знатног територијалног прира- православни Русини у Галицији и Шт аја и престиж Румуније несрав- Буковини, у другој Румуни у Ер-

и његову историЈу инаугурисалеј описивање свију одељења ои ме великим догађајима и огромним; и сувише далеко одвело. Због то успесима и победом народности и! га ћу се потрудити, да читаоцу

културе на негда пропалом упар ложеном Истоку. Стога и ми у Србији саосећамо и делимо радости, које данас

на једној етапи нових успеха бал канских држава, под благонакло ним и пријатељским окриљем њима драге православне Русије. □

у иеколиким потезима изнесем једну малу слику о уређењу и садржини изложбе. То. ћу постићи описавши неколико најважнијих одељења с кратким напоменама. Јер треба узети у обзир, да таквих одељења (павиљона) има око 80 ма броју. 1. Павиљон интернационалних бироа. Овај павиљон се налази у средњем великом кварталу излож-