Трговински гласник

Страна 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 119

ЦАР НИКОЛА У КОНСТАНЦИ. Здравица краља Карола и цара Николе. Констанца, 2. јуна Румунска Телеграфска Агенција јавља, да је на синоћном свечаном ручку, краљ Карол напио следећу здравицу: Са цскреном радошћу поздрављам долазак на румунско земљиште, Вашег Царског Величанства, Њеног Величанства Царице и узвишене царске породице. У том срећном догађају, ми ви димо нов доказ осећаја пријатељства, које ми је Ваше Величанство посведочило већ од толико година на тако дирљив начин. Успо мена на ласкав и дирљив дочек Вашег Величанства при моме путу у Русију, остаће ми неизгладљива. Исто тако, нећу никада моћи заборавити посету царске флоте у пришганишту Констанце ни посету великог кнеза Николе Михајловића, из чијих сам руку примио палицу маршала руске војске, за успомену на брагсгво војсака, запечаћено на бојном пољу у Бугарској под владом вашег незаборав љеног деде. Све драгоцене залоге интереса и симпатије према нама, могу само да инспиришу у срцима свих Ру муна а нарочито у моме срцу осећаје највеће благодарности и да допринесу стварном учвршћењу још тешњих односа, који су срећом и иначе одлнчни између Русије и моје земље. Племенита и благодариа иницијатива, Вашег Величанства за уста нову хашке конференцпје мира, сигурна је гарантија, да Ваше Величанство цени услуге, којеје Румунија учинила у корист европ ског мира за време догађаја, који су се развијали прошле године на Балканском Полуострву. Румунији је сталан и непроменлшв циљ да допринесе одржању равнотеже и сталности срдачних односа између свију држава, општем и доброчином миру, који једини може им допустити да остваре напредак коме теже. Из свег срца желим добродошлицу Вашим Величанствима и благодарим Његовом Величанству Цару на свима малостивим пажњама према мојој

плодност роман од Емила Золе 114 Али у колико се тежина повећаваше сведочећи како детету прија материно| млеко, њена пажња према таблици стаде све више расти. Једном је тежина почела опадати, због дететове болести, и од тога дана мати отпоче с грозни -1 чавим нестрпљењем очекивати, кад ће тежина почети да се пење; она је трчала таблици, да види, показује ли се какав напредак. Затим, кад отежавање отпоче, она се смејаше од радости, страсно заинтересована цифрама, уверена да је та тежина, та снага извучена из њена тела. Она му је по други путдавала живот материнско осећање пробуаи се у њој и процвета цвећем љубави. — Ако хоћете да га убијете, — рече Матеја, — треба само да му одузмете сису. Погледајте само, како слатко сиса, мкли малишан! Он заиста сисаше врло усрдно. Норина се горко заплака, јецајући. Боже мој ви опет почињете да ме мучите.., Или мислите, да се ја сад радосно растајем од њега? Ви ме го ните да вам испричам стварн због ко-

земљи, која ће се сасвим придружити жарким жељама за срећу Цареве личности и Његове узвишене породице, за напредак Његове велике царевине, за храбру царску војску, са којом ме везују толико драге успомене. Живео Његово Величанство Цар Никола! Живела Њено Вел. Царица Александра Феодоровна. Цар Никола одговорио је на здравицу Краља Карола овим речима: Срдачне речи, са којима нам је Ваше Величанство изволело пожелети добродошлицу на румунско, земљиште, дубоко су ме дирнула.ј Јако пријитељским традицијама, које су сједињавале обе наше зем-| ље, везама које су нас и раније везивале, још су тешње везане славним заједничким успоменама и личним пријатељством. Срећан сам, што видим данас остварену жељу, која ми је одавна била на срцу, а та је да могу усмено да изјавим Вашем Величанству у Његовој земљи пријатељске осећаје, које према њему гајим. Под владом Вашег Величанства, Румунија се уздигла и дошла до знатног развића. Нигдс на другом месту, постигнути резултати Румуније, нису наишли на искреније задовољство но у Русији, где је од вајкада све научено да узима жива учешћа у судбини сусс-дних једновераца. О тој струји симпатија, које у себи носе руска срца према нашим пријатељима, Румунима, Њихова Краљевска Височанства румунски престолонаследник и престолоиаследниковица могли су се уверити, приликом своје посете. коју су нам учинили п која нам је учинила велико задовољство. Ослањајућп се на узајамну симпатију оба народа, пријатељство Румуније и Русије одговара у исго време и историјским традицијама и интересима обе суседне земље. У солидарности ових интереса ја видим залогу са срећно развиће односа пријатељства и доброг суседства. Ваше Величанство изволело је навести сиасоносно дејство мирољубиве политике. Нарочито ми је

пријатно, што ми се дала прилика да одам поштовање доброчином упливу, који је у последне време извршила Румунија под управом свога краља за дело мира. Ваше Величанство је због тога стекло признање народа и уздигло престиж ваше земље У нади да ништа неће пореметити мирољубиво развиће Ваше Краљевине, дижем моју чашу, у здравље Вашег Величанства, Њеног величанства Краљице, целе краљевске породице и храбре румунске војске, којој сам се малочас дивио са искреним задовољством и у којој сам ја постао шеф истог пука Расхиори. ” Живео Крзљ, Живела Краљица. Писање листова и забављање гостију с домаћином. Букурешт, 2. јуна. Лист „Универзул“ коментаришући цареву посету вели: Зашто би одрицали да је V румунској души крвава рана од четрдесет година на овамо. Цар, велики пријатељ мира, који је много прилика показао своје пријатељство према Румунији, покушаће ваљда да излечи ову рану румунске душе, растерујући једини облак који је помрачавао небо пријагељствз руско-ру мунског, уздижућн на престо свету правду. То је што очекујемо од великог и моћног цара. Чланак се завршује са узвиком Живио праведни цар Никола. Јутарњи листови пуни су појединости посете у Костанци неизостављајући ни најмањи догађај. Тако, кад се „Стандарт“ приближио обали, велика кнегиња Олга управила је фотографски апарат на павиљон подигнут на обали, пред којим се налазила краљевска породица. Када се цар искрцао на румунско земљиште салутирао је и узвикнуо „Живела Румунија“. Маса света ксја је присуствовала дефиловању узвикнула је „ура“ при пролазу петог пука, који је прошле године ушао први у Силистрију. Извештаји гласе, да су више чланова обе владалачке породице одмах се братимили. За време дефиловања трупа руски престолонаследник играо се са румунским

принцем Николом. Мале и велике кнегиње заједно су вечерале на ратним лађама. Цар је указивао краљу у свакој прилици нарочиту пажњу. Тако на пр. Цар није никад сео у аутомобил пре но што би краљ сео. У тренутку поласка „Стандарта“, Цар је рекао својим домаћинима до виђења а румунској престолонаследниковици „Гуг Вај“ (збогом), Одлазак царске породице. Букурешт 2 јуна. Листови јављају; да када је јуче цар пошао с Краљем, идући у цр. кву са пристаништа поред пука црвених хусара, краљ је дао знак војницима да вичу „ура“. Затим је Краљ устао у колима и изговорио пуку ове речи: „За успо мену на сјајну посету Цара Ни коле, мога госта, наређујем да ваш пук од данас носи име „Цара Николе Цругог“. Цар се подигао са седишта, очевидно узбуђен, загрлио је краља и обраћајући се пуку узвикнуо је „Живела РумунијаГ Тај пук гарнизонира у 'Добричу. Пре повратка на брод „Стандарта“, Цар је заблагодарио министру председнику Браћану на лепом дочеку. Бечка штампа о значају састанка владалачког. Беч 2 јуна. Говорећи о састанку у Констании, бечка штампа према саопштењима Министарства спољних послова изјављује: да је савез између Русије и Румуније исључен. „Нова Слободна Преса“ наглашава да је краљ Карол био резервисан а да је напротив руски цар говорио као агитатор. „Цајт“ вели да су здравице у Констанци пале у очи не само по својим ванредним дужинама и срдачности већ и по заједничком политичком смислу, а тај се састоји у миру и сталној равнотежи. Тиме је признат букурешки мир и одбијена ревизија, а у исто време дато је на знање Бугарској, да у случају њене озбиљне акције за ревизију букурешког мира, не само Румунија, Грчка и Србија већ и Русија радиће против Бугарске. У Констанци није закључен офанзивни савез, али он није ни спре-

јих, кад их се сетим, плачем по целу ноћ. Кзд буду дошли да га узму, као да ће ми утробу ишчупати... Шта, джле, радујете ли се ви обоје, кад вам ово говорим? Добро је што ме доводите да таквих прилика, кад се ништа не буде могло учинити и кад га будем морала бацити Бог зне где, а ја да се вратим на ђубриште, чекајући док и мене метла захвати! Сесилија, и сама расплакана, загрли је, пољуби дете и опег до ситница стаде развијати своју маштарију о срећи, о лепој собици, у којој ће све троје живети као у рају. Исецати картон и лепити кутије није ни мало тешко, Кад Норина научи овај посао, она ће, као јача, моћи да зарађује и по три франака на дан. Кад оне две зараде пет франака дневно — зар то није читаво богатство, могућност да се дете васпита, да се учини крај свима гадостима и да се заборави на њих? Норина као да се беше уморила, покораваше се, не одговараше. — Ви сте ме већ збунили; не знам шта да радим; чините како хоћете... Ах, разуме се, за мене би била велика срећа, кад би могла крај себе оставити ово мило дете! Сеснлија се усхити, запљеска длановима, док јако дирнут овом сценом

Матеја рече дубоко истините речи: — Ви сте спасли њега, а он спасава вас. У том тренутку уђе у собу висока црча фигура, сухоњава, са строгим лицем, са угашеним очима и бледим устима - Где ли је он видео баш ову дугаччу као површно остругану даску с пљоснатим струком и пљоснатим дојкама? И наједанпут он с чуђењем познаде Енглескињу Ему, ннмало неизмењену за ових десет година. Нз њој беше иста хаљина, чинило се, да јој је исто онолико година, и пређашња отвореност и мирноћа нису издали ову странкињу, која није знала чак ни језик земље, где је периодично долазила да се опрости од својих новорођенчади. Сад он познаде и утегнуту кајишима котарицу на суседном кревету, познаде и малу путничку торбу. Она је већ четвртн пут рађала у овом заводу за породиље, и овај четврти пут она се појавила овде једнога јутра, не јавивши претходно о свом доласку, појавила се на осам дана пред порођај; затим, прележавши три недеље, отиравивши дете у Дом за Васпитање, она се спокојно враћаше у отаџбину, седајући у исту лођу, којом је и допловила. Она се већ спремаше да отиде са својим лаким пртљагом, кад је Норина задржа:

— Ви сте доле платили рачун, ви одлазите?.. Пољубите ме, пољубите мог малог. Енглескиња пољуби, једва додирујући уснама, голу лобању одојчета, с некаквим немаром, осећајући његовотопло, нежно тело — Желим вам срећан пут, — додаде Норина. Уез... ћопојиг, ћопјоиг... И она отиде, и не погледавши по соби, у којој је преосећала порођајне муке. Матеја, с пређашњом зачуђеношћу гледаше у ову високу девојку, која изгледаше тако нестворена за љубави која периодично долажаше у Француску да се породи између доласка и одласка једне исте лађе. Ко је отац њене деце? Какво је ово сурово срце, с каквом равнодушношћу одлази она, остављајући ову на смрт осуђену деиу— Она ће дотерати до пола туцета, — рече Норина по одласку странкиње. — И пазите, да она чак не учи француски. Ма колико да сам је испитивала, чиме се занима у Енглеској, нисам од ње могла ишчугшти ни речи. Ако она, као што кажу, живи у манзстиру, то је онда доказ, да се човек може свуда рђаво владати... ГБу 6и требало на нати да подоји дете, како не би често седала у лађу. (Нас авиће се).