Трговински гласник

Стра на 2.

ТРГОВИНСЖИ ГЈМСНИК

Зрај 120

Спо-

Све то много казује. Све то Исто тако неистшгите су вест) нацџ приближим вароши, доне-су сада сдлични, пошао ./, с„г,„ много новаца сга,е и не радн се ба- да ,е варош А,вала била опкол,е*а. кани су од арбанашке жандар■ иктересотка ,, шоме паШшо 1 давд Зидање паралелних колосека Вести из Смирне гласе. да су мерије, МиридиШа и Малиара т Одговоа вел«.«г авзиоа „ од Суботице па на овамо, гвоз- становници острва Самоса опљач- повела се очаЈна борба Око пет нојавају** 1 ! дених мостова и касарни по за-кали зграду управе јавних дугова сати изЈутра владинс пспуп> битним местима као у Батајницм— и да су починили изгреде н?.ф Му- 1 благодарећи артиљеријл. успе ге није бадава. Па када томе додамо слиманским становнишгвом. С у да одбију непршатеља Борба разне поверљиве брошуре и на- Саает Француза Грцима. се затим ирос)ужила са. великсм редое. које тру,у нлроде суседне! 3 , жеспШном на целој кург ини- ш У ми С У па у а - г и на вшие места ' у варош. Становииилпео је у иа-

монархије против Србије и Црне р] ОЛ у 3ваничН о саопштење М Горе и у којима се служоени у старства Спољних Пословз г; саи труди да убедљиво докаже арств0 наредидо фран- 7бГ7тГн7~шГГ1пГ™нш оправднно^ подмуклог напада И|Д 1 ком п0Сла Р НС1ву у Атннм.Тав- Гомет^о је~н нЦш ми изглед на успех — онда ошџрнми , лЈ плоли ппвппп „

И31ЛСД ла у сиси очи и напрегнимо слух, јер је муч тинс кој влади препоручи. умереност ки напад Јапанаца против Руса и ^ Д а Ј е У исто време нарећено и ° с Р^ а - СБегов леш однет * —..у Ј& иаио

у - ј. исшога дана увече у двор кнеБугара иротив нас дело тог истог ФР анц У ск0 „ м . амбас !^У .? *Јари* з« Виљема. Другог увече устанашег лукавог суседа

, ш ,_. —.. риграду, да моли владу да одго- ни ц и С у били 'одбијени н.а'шлој Пазимо. да нам он не умеси истој В0 Р И на Г Р ЧК У Н0Т У' 7 А / такав колач. Енглесии ратни бпод пред Драчом. Нонсул Драц, 3. јуна. Овамо је стигла енгдеска ад.ии

Грчко-турчЈки односи. • Цариграа, 4. ју:,о. Министар у-нутраи њих делг те леграфисао је, да је уклоиис са дужности гувернера Дардгнела због немарлдивог вршења службе по предмету исељаЕања Грка и да је исто тако уклснио са оужности подгувер-нера Ајвале, што је напустио дужноет без одобрења. Инжињер Агроном. Так пуштен је у слободу.

ДОГАЂАЈИ НА БАЈ1КШ' ралска ратна лађа „ГдучестерА. (Извештај Сриског Пресбиро-а) Немачки ратни бр^д пред Драчом Берлин, \ јуна Преврат у Албанији. — Владине трупа Листови јављају да је у/ала крсвугде тучене. старица „БретанЂ која крстари у

линији. Њихови губшици су врло .... л велики. Арватона и Олавонија Аутро-угарски адмирал наре- (Извеит-аЈи Српсх&г Пресбироа) дио ја. да се искрцл на суво једно одељење мрнара за заштиту Ма-ђарска аластела лроти.в* са давању немачког посланства и куће где школског приреза. држи седнице међунар/х}на кон- Загреб 2: јуна. тролна комисија. Данас је у Хдаатском Сабору требало бити треће читање закон Бен, 3. јуна. ске осноае о учитељским илатаг 4 а,

Средоземном мору, добкла иалог, Из Драча јављају радио-теле-јали је та основа неочекивано ски да оде у Драч.

Одлагање седнице грчке скупштине. Апмна, 3. југга

Беч 1 јуна Из Рима јављају, да су, према вестимл тамошњих вечерњих листова, владине трупе у Арбанији готово на све Стране лотучене. И владине трупе^н устаници имали ситуацију Скупштина је одложила, су великих губитака, ипак су уста- сво ј е седнице за неколико дзна. нички губици већа. Велике губитке причинили су међу устаиицима р У сн ” У бо Ј ни ^ пре, Драчом. нарочито Шкодини топови. Цешрог-рад, 3. јуна Искрцана одељења помораца чу Руска влада је решила да у Драч вају сва посланства и кнежев двор, пошаље једну ратну лађу. али нису активно узимали до сада Победе над Албансккм устанио,«<ма? учешћа у догађајима. Устаници и мају неколико топова, с којима у- Јун3, меју добро да рукују. „Албанска Кореспонденција* јавља, да је Ахмед беј, пошто је по„Ред и мир“ у Тракнји. тукао устанике заузео Тирану- са

громом, да ]е јуче пушкарање и. нута Са дневнсга реда, и то псао топовска ватра трајала целог дана. дом конференције, коју је српскоСтан.овништво је обузела паника.ј хрватска коалвдија имала са баном,, ! Мнуге породице скљониле су се у који је био јуче у Пешги и Бечу. С погледом на садању (геизвесну- консулате. Долазак. око 10 с. пре Бан је известио коатицију да

г/одне 1500 Малисора из /Беша, мгло је повратио мир. Жандармерујске добровољ>ачкс патроле крстаре улицама. У више улица подигнуте су б.фикаде. Око 11 и

није добио сапкцију закона о општинском прирезу, пошто хрваттка власгела покушава да спречи то санкциошшање, како би избегли плаћал,е школског приреза,

р г по сати ноћу чуло се јако пушка- без којег-д се не може уредити ни рање, али је артиљерија потпомо- покриће учитељских плата. Коали-

Цариград, 3. маја. Цивилни инспектор, који је био послан у Чаталџу телеграфисао је да мир и ред влада у пределима кроз које је прошао. Турска демантија. Цариград, 3. јуна. Пресбиро дегиантује вест Атинске Агенције, која јавља да је има ње енглеског вице консула у Ајва ли опљачкано. Телеграм гувернера гласи, да енглески вице консул и нема никакво имање у Ајвалн.

гнута електричним пројекторима са устро-уггфских ратних лађа одмах ицтервенисала. Сада се може сматрати да јепр&и покушај, да се изнешда заузме Драч пропао. Устаиици на броју око 3000 по-

циЈа ]е решила, да овој учитељској основи дода још један параграф, којим се поставља јунктим са санкцијом законске основе о општинском прирезу. Данас је отпочела дебата о за-

влаче се у северном и западном конској основи за чиновничке пенправцу. 1 зије. Опозиција је говорила проти& те основе. Цариград, 4. јуна. Цобро извештени дипломатски из -ј вори гласе, да је Јуче по подне срп -ј

РУСИЈА И РШНИЈА,

1500 људи. Устаници из Долине Шкумбе потучени побегли су на југо-запад од Елбасана. Борбе око Драча. Црач, 3. јуна. Ноћу између 1. и 2. ов. м. устаници су се привукли до пред- ски отправнин послова по налогу свостража постављених у близини је владе изјавио великом везиру, да „Порта Ромона и , која је удаље- је Србија анимирана пркјатељским дуна 10 км. од варошии до моста хом према Порти и пријатељски јој са- 7 ^ који је удаљен 3. км. од вароши, ветује да се престане са гоњењем Грка.ј курешт и ручао ]е у руском попа су обе предстраже изненади- јер продужење гољења може упливи- сланству. После ручка био је ли и отерали. Над су се уста сати и на српско,-турске односе, који\ пријем.

Сазонов у Букурешту. Букуретт, 3. јуна. Сазонов је синоћ стигао у Бу-

плодност роман од Емила Золе

115

Она се сад смејаше, она беше срећна, један јој камен беше мање на срцу. Њој се прохте да неизоставно устане. да сиђе с дететом на рукама, да испрати сестру и њихова пријатеља, сишавши до првог спрата. Већ по сата Констаиција и госпођа: Анжелен сеђаху затворене с бабицом Бурдје: саветовале су се о важној ствари. Констанција се не каза која је, играјући улогу услужне пријатељице, ко-; ја је желела да праги познаницу, нађену у тешким приликама. Али бабица инстинктом свога заната виде у њој будућу клијенткињу, јер је ова радознала жена засипаше питањимз. Наиђе тешка сцена, кад госпођа Анжелен додосади бабици својим упорним зехтевима, и бабици би јасно, да је више немогућно давати јој лажну наду; она се одлучи да каже госпођи Анжелен, како налази да је даље лечење бескорисно. Јадна жена обли сесузама, оплакујући своју бесплодност, док Констанца изрази неповерење, тражећи објашњења, уплашена што се*може битн бесплодном у њеним годинака. Уместо

одговора на на ова питања, бабицаЈ стаде хвалити свој начин лечења, наводећи примере, казавши име двеју дама, којима је минула педесета и које су, ипак, затрудне/.е. Хвала Богу, рече она, у већини случајева лечење је могућно, срећних случајева има у десет — осам, и само у особито ретким компликацијама мора се одустати од лечења. Госпођа Анжелен се поново заплака, помисливши, да и себе мора убројати у ту несрећну мањину Узалудно Констанција огледаше да је утеши, сама умирена уверењем, да се деца могу рађати и у педесетој години значи,- она има још десет година пред собом, ако зажели да има дете. Она даваше знаке бабици, да поштеди њену пријатељицу, то јест, да је и даље обмањује. Затим госпођа Бурдје, кад се даме подигоше спремајући се за полазак, зажеле да ублажи своју дијагнозу. Она је сад имала око четрдесет две године, поугојила се, а‘ њено округло лице и даље чуваше пређашњу веселост, која је много помагала њеној пракси. Желећи да буде љубазна, она додаде: — Знате ли, да бисте ви по свом састзву могли имати мкого деце. Нема сумње, ви сте изгубили много временз; то је морало утицати на органе, али ја

предвиђам могућност препорођаја. Не[ одузимам взм сваку наду; човек никад ! не треба да држи себе за побеђена. Мислим да би требало да покушате са електрицитетом... Дођите још који пут. У том тренутку Матеја и Сесилија стојаху на степеничном прелому, заузети претресањем важног питања, заједно с Норином, на чијим рукама слатко спаваше дете. Све троје не одлучи ваху се да се одмах узме засебна соба. У том њиховом разговору на степеницама се појавише Констанција и госпођа Анжелен. Спазивши Матеју у друштву ових двеју девојака, ове две да ме се толико изненадише, да се учинише као да га не виде. Али Констанција познаде Сорину и у исто време се-ј ти се, да се, по поруци њенога мужа м пре десет година, Матеја бринуо о о-| вој девојци. Сва јој се душа узмути, уобразиља јој наметаше најружније претпоставке. Зашто је он дошао у овуј кућу? Од кога је ово дете, што га та девојка држи иа рукама? Она се сети, другога детета, у истим пеленама, у њеној се машти та два дететаслишеу једно. Да ли она сад не види оно исто дете? Сва радост због нада, што јој их даде бабица, би покварена; она о тиде бесна, постиђена, као оскрнављена, као да јој прети опасност од ка

квих прљавштина, које је од неког времена предосећала око себе, не увиђајући, шта јој управо нагонн ту ледену дрхтавицу. Матеја, опазивши да ни Сесилија ни Норина не познадоше госпођу Бошен испод њена вела, и даље објашњаваше Норини, како ће се постарати да из Удружења добије за њу колевку, рубље за дете, као хитне потребе, пошто ће она задржати дете код себе и дојити га. Затим ће јој израдити сталну месечну помоћ од тридесет франака, бар за једну годину. То би* за сестре била прилична потпора, особито сад, док се еместе у свом стану. А кад он рече, да жели да им помогне при куповини најпотребнијег намештаја, Норина хтеде да га пољуби. — То је од чистасрца, — рече она. — Видећи таквог човека, као што сте ви, ја заборављам да на свету има и друкчијих људи. . Пољубите и њега, мог јадног малишана, да би био срећнији. Пролазећи улицом Ла-Боеси, Матеја узе кола да одведе Сесилију к родитељима, пошто му је то било на путу. Али му она објасни, како пре тога мора обићи сестру. (Наставиће се)