Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 120

милом ћерком Бошка Милетића трг. 2-о о томе да сви новчани заводи дина живота. Ови службеници упла- А.; Још неке примедбе о историји српиз Крушевца у недељу 1. јуна у 10 морају имати стручне директоре (управ- тиће на име овога ванреднога улога по| скога покрета 1848 године, од Гиге часова пре подне у Крушевачкој цркви нике) са потребним школским квали- 2‘:.Л 0 од своје сталне плате, коју буду

Наша срдачна честитања. Стзрим члановима бечке ,,Зоре“. Управа бечке „Зоре“ позива старе чланове „Зоре“ да у најкраћем вре

фикацијама.

имали и време своје женицбе, и то за

За банкарске чиновнике је врло;онолико година, колико имају преко важан овај други захтев банкар. чинов- 35 година. ника из Шапца, који су, истичући пи Ова обавеза отпада, ако се службетање о директорима новчаних завода ник 0Ј кени удовицом, или ћерком умрлог поштанско-телеграфског службе

мену пошаљу своЈе адресе, ради по- у Казали п рстом на узроке, који изазива за прославу педесетогодишњице, зивају тром и неС0Л и зан кредитни сао-

која ће бити 15 и 16 ов. м. (Видовданј ^ ^ • 1914). Адреса: Уегет „2ога“ \УЈеп I. (ЈшуегбЈШ.

ника, која ужива пенсију, па би преудајом или удајом престало сасвим даље Правилно схваћени интереси наше издазање пенсије.

Класна Лутрија.

привреде, финансијске политике и солидног кредита захтевају да се што

Из наше радње продате су следеће п Р е Р еши питање о директорима новсрећке које су I и 11 дана вучења 6 ча1, их завода овако, како су га баи-

кл. 45 кола добили и то: Број 2167, 1<а Р еки чиновници, из Шапца проје-

дин. 10000. бр. 4832 дин. 5000. бр. 10801 дин. 5000. бр. 4803 днн 2000. бр. 14714 дин. 2000. бр. 17193 дип. 2000. бр. 25753 дин. 2000. Ср. 28686 дин. 2000. Бројеви добили су згодитак од 1000 динара: 4706, 7170, 7173, 9250, 4902, 12228, 20570, 19786, .4875, 26347, 27401,, 29901. Колаковић и Здравковић овлашћ. продавци Београд. На извлачењу срећака VI кл. 45 кола добили су бројеви веће згодигке продати нз радње Марковића и Лукића: Број 10716 динара 15.000 , 2167 „ 10.000 „ 526 „ 10.С00 „ 10801 „ 5.000 „ 4832 „ 2.000 „ 25753 „ 2.000 „ 28764 „ 2.000 Бројеви добили су згодитак од 1000 динара: 4803, 13011, 19385,21284,5702, 23996, 23910, 26492, 4902. 19786, 2616, 9250, 9835, 12900, 17289, 18349, 19852, 6598. 8589, као и масу згодитака од 500. 300, 200 и улога. Износећи горњи оглас препоручујемо потрошачима сре-

Ванредни улози под бројевима 5 и 6 уплатиће се у 24 подједнаке месечне рате са интересом 6 од сто. 7 - улози привременог особља, пр одредбама овога закона: 8. потпора државна, која износи у толико већи значај, што је иста четвртину оне суме, колику редовним поникла у месту, које и по кредитном својим улозима плаћају чланови пени по трговачком саобраћају долази иа сионог фонда (тачка 4. и 7.),

ктовали. Међутим ми овој идеји приписујемо

прво место после Београда.

М. К.

Привилегована Народна Банка Стање на дан 31. маја 1914. А К Т И В А : 1) МеШална готовша: а) у злату, у касама и код сграних кореспоцената Дин. 74,249.719’— б) у сребру Дин. 7,956.922-23 Дин. 82.206.64 Г23

2.) Лисница: а) у злату Дин. 239.300’ б) у сребру 8,846.544’41 Дин. 9,085.844’41.

9. административне и дисциплинарне новчане казне оних службеника, који улажу у пенсиони фонд; 10. интерес на капитал фонда, као и приход од остале имаовине фонда; 11. добровољни прилози појединаца и корпорација; и 12. ванредни улсзи, који се имају уплатити по чл. 107. овога закона, за које ће Дирекција сваке године уноси ти у буџет потребну СЈму.

Гершића; Хегел, од д-ра Бран. Петрснијевића. (Свршетак); Из науке о животу, од Н. Дивца; Браћа Карамозовн, роман од Ф. Достојевског. Превео Ј Максимовић. Руска политика на Истоку и бугар ска шизма, од Кнеза Григорија Тру бецкој. Уметнички преглед: О консо лидовању музичкога живота, од К П. Манојловића. Књижевни преглед КгапкћеНшн! зоДа1е Ба§е, ћегаиз^е&е беп уоп РгоГ Ог. М. Мопе и Ог. теб О. Тидешкешћ; Ј. Р. Бећтаппз Уег1а§ Реферат од Ог. Стев. 3. Иванића, Бе лешке: Књижевност; Наука; -ј- Др. Јо ван Скерлић

Члан 107. Сви улози, које особље има ца упла 3.) За/мови на државне оОвезнице :' ћује, одбијаће се по платним списковиа) у злату Дин. 133.678. б) у сребру ма од плате дотичног особља, сваког месеца, почевши од првог дана постављења. Улози, које уплаћује држава из сво-

1,912.916-40 Дин. 2,046.59440.

4.) Зајмови ио шекућим. рачунима. а) у злату Дин. 3,975.945’95; б) у сре-

бру Дин. 20,214.904-16; Свега Динара Ј их поштанских прихода, срачунаваће 24,190.850-11. "

5.) Цржавни зајам у сребру на осн.

ћака најобилнију и највећу колектуру! зак. од 15. Марша 1908. год. Динара продаје срећака Марковића и Лукића. 48,415.124-02.

6.) Дуг Минисш. финанс. у сребру разм. Дин.

Крађа дрва на станици. Жале нам се многи дрварски тргов- 110 Р ач У н У привремен. ци, да им се дрва, при транспортова- 10,000,000. њу жељезницом из унутрашњости у Београд, краду на београдској жељезничкој станици. Да ли се та крађа врши на самој београдској станици или дуж пруге, то трговци нису могли утврдити. Главно је, да од тридесет метара дрва, натоварених у отворене вагонеуј Ћуприји, стигне у Београд двадесет и два метра! Кад су се трговци због о-: вих учесталих крађа жалили нашим железничким шефовима, одговорено им је! лаконски, да дрва треба да говаре у! пломбиране вагоне и да ће тек онда железница нос ти одговорност! Сасвим * дла1 > т- . Дин. 4,066.460.— б) у сребру Динаоа ТурскоЈ или у каквоЈ цр. .. 107 * _ ’ У Д О иу со г= о, Р

7. ) Вредносш резерзног фонда Динара 484.410-35 8. ) Оставе по текућим рачунима 47,646.957-52. 9. ) Разни рачуни Динара . Свега Дин. 224,076.422 04 П А С И В А : 1. ) Уплаћенаглавница Д 10,000.0002. ) Резервни фонд Дин. 671.100-06 3. ) Новчанице у Шечају: а) у злату

као да смо у начкој републици. Да ли ће ко од надлежних повести рачуна о овим крађама?

31!

Босанске железнице. Из Беча јављају: Према наређењу заједничког аустро-угарског министра финансија одбијени су сви оферти, што су стигли од разних фирми за грађење пруге Бања Лука Јајце и Шамац—До бој. Не буду ли нови оферти повољни обе ће се пруге радити у сопственој режији, Грађење пруге отпочеће свакако још у току ове годиие. Покрет Банкарских чиновнина. Под горњим насловом већ неколико београдских листова прибележили су, да су банкар. чиновници, из Шапца упутили представку госп. Министру народне привреде, тражећи да се донесу закони: 1-о о установи пензионог фонда за све банкар. чиновнике и чиновнике акционар. друштва; и

91,127.060-— Свега Дин. 95.693.520 - 4. ) Обавезе по текућим рачунима. а) у злату Дин. 962.109-31 б)усребру 20.497.00Г64 Свега Дин. 21,459.110-95 5. ) Депо Министар. финанс. у злату по рач. привремен. разм. Динара 48,415.124-02 6. ) Остављачи остава по тек. рачунима Динара 47,646.957-52 7. )' Разни рачуни Дин. 190.609-49. Свега Дин. 224,076.422-04

се и исплаћивати свакога месеца, сраз мерно наплаћеном проценту од особља. Члан 108. Улози, који се због пенсионисања или смрти службеника нису могли пре наплатити, наплатиће се само из пенсије службеника или његове удовице и деце, ако им ова припада. Ове наплате не подлеже плаћању интереса, и морају се извршити најдаље у року од шест година. Ово дуговање не може ни у ком случају окрњити право на пенсију. Члан 109. Издаци пенсионог фонда подмириваће се из прихода и капитала овога фонда. Но ако озај фонд не би био у стању, да подмирује све издатке по одредбама овога закона, онда ће се, по одобрењу законодавне власти, недостатак подми ривати из поштански прихода. Члан 110. Сваки члан пенсионог фонда, који је своје улоге редовно уплаћивао по одредбама овог закона, има право на пенсију. Од овога се изузимају они службеници, који по овоме закону још нису задобили или су изгубили право на пенсију; или који су пресудом дисциплинарног суда ссуђени на губитак службе. — Наставиће се —

Нашим г. г. претплатницима. Молимо наше претплатнике, који још нису измирили свој дуг за претплату, да га изволе измирити што скорије нашим г. г. повереницима. Г. г. поверенике молимо да се заузму око прикупљања претплате и да нам новац пошаљу. Г. г. претплатнике из места, у којима немамо повереника. молимо, да нам новац за претплату што пре пошаљу. Г. г. претплатнике на страни молимо да нам и они измире дуг за претплату и да је изволе обновити како им се не би лист обуставио. Господа која би желела примати наш лист нека се изволе обратити: нашим повереницима, својој пошти, или непосредно нама. Адмииистрација „Тргов. Гласника"

ПРОЈЕКТ ЗАКОНА Књижевност.

пошти, телеграФу и телеФону.

за ме

Изашло је из штампе „Дело сец мај са овим садржајем: с „ , У сусрету, приповетка Момчила Ми5. ванредан улог оних службеника лошевића; Си д, ; Т рагедија у

(14)

пет чино

који посло навршених 30 година ж„. од п Ко у сгиховима вота постану стални службеницн. Овн ве0 Сша Пандуровић; Једрилице б Р ез службеници уплатиће на име ванред- 1 „ п о.,, , . „„ гг . „ к А I |едрила, драма у четири чина, од Дра ног улога „о 5«. односно 6 . своје гослава Ненадића . к " 03 ЖИЈ лрве ллате аа снолико време, колико ловетиа из савременог ЖИВ0ТВ| 0 / х

су преко 30 година старији; 6. ванредни улог оних службеника,

(Свршетак) Песме: „Златном веку Грчке“, од П. Ј. Одавића; Из нашега врта,

који се ожене после ннавршеих 35 го-| II: „Свадбени дани у врту“, од Ср. М.

ТЕЛЕГРАМИ (Извештаји Српоког Преобироа) Петроград, 2. јуна. — Буџетска комисија руске Думе одобрила је у својој тајној вечерњој седници законски предлог о кредитима за хитно појачање црноморске флоте у времену од 1914 до 1917 године. На истој седници одобрени су кредити и за подизање нове фабрике за израду муниције. Загреб, 2. јуна. — Јуче је у Брежцима, месту пограничне области Штајерске, био соколски слет, на који су дошли хрватски и српски соколи из Загреба. Аустриска, жандармерија забранила је соколима да у поворци иду кроз варошицу, те је сабљама и бајонетима закрчила пут загребачком коњичком одељењу хрватског сокола. Тада је дошло до гужве, и срећом, само је један коњ повређен. Доцније је жандармеријски поручник хтео да ухапси соколе, тврдећи да имају државне коње, а коњаници, да су тобож преобучени активни официри. Само соколска дисциплина спречила је, да не дође до већег сукоба, који су очито хтеле да инсценирају полицијске влас.ти, само да би могли забранити идући свесоколски слет у Љубљани. Париз, 3 . јуна. — На седиици Министарског Савета, која је одржана у Елисеју усвојена је министарска изјава, у којој кабинет изјављује да искључиво рачуна на републиканску већину и да одбија помоћ реакције па долазила она директно или индиректно. Влада ће се бавити питањем о зајму пре решења буџета, а затим ће поднети