Трговински гласник

/е...дн ишгао ц 1 » <Лиха>лоза бр. !*! ТЕЛЕФОН Т90 аинх 1Е огласамА. ;винл 1 сч. и I стгпцл 0‘15 дан. 'СЛН ОГЛАСИ по погодба 'впла^ена писма нв примају св е 4АН БРОЈ 10 пд.

ОРГНН ББОГРвДСКЕ ТРГОВВЧНЕ ОшШДгШЕ

ИЗЛАсЈИ СВАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОЧИНА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТЛЈЕ ЗА СГБИЈУ: за годану дин. 24. ЗА ЛУСТРО-УГАРСКУ крунл 30 ЗЛ ОСТАЛС ЗЕМЉЕ фр. 30. Рдажн се не воа&ан ЈЕДАН БР0Ј1О пд

бРОЈ 123.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 8. ЈУНА 1914. ГОД

ГОДИНА XXIV.

Н 0 В А Ц.

Монете, која има космополитску вредност има врло мало. У такву монету спадају, на пример, и златници тако зване латинске униЈе, па и за њих ималац у земљама, где их одбијају, иде мењачу, да би добио локалну монету за своју потребу. Стога највећи део новчаног обрта свака држава подмирује својом валутом , својим новцем, како металним тако и папарним. И такав домаћи новац не прелази границе своје државе, сем по толеранцији, и го једва, у трговинском пограничном саобраћају, даље не. За подмнрење потребе у своме сопствечом новцу, свака држава

армија, остало је нашег новца неки милион. Стотине хиљада војника, свих родова оружја просуле су наш новац кроз све наше области, које је војска заузела, па и даље све до Јадранскога Мора. Тај новац, који је запао у земље ван нових граница Србије, повучен је, и сад је опет сав наш новац у нашој земљи. И сад се јавља нова појава: за увећану земљу мало је новца. Прво се помогло донекле ковањем сребрних динара и никленог ситног новца. Тиме је, истина увећан контигепат звечећег новца, али он ни из далека не подмирује потребу увећане Србије. Настаје друга неминовна потреба: да. се увећа контигенат новча-

Ми бисмо били за ово после ње, и то из више обзира. У првом реду, што држимо, да би раднкално ремећење постојећег банчиног реглемана, било само један не безопасан, као и неиотребан експеременат. Такав експерименат био би донекле опасан, јер би падао у једно несређено време, које не допушта велике потресе у кошници нашега новчаног снабдевања; а непотребност таквог експеримента сама собом утврђује досадашњи солидан и лојалан рад Народне Банке. Народна Банка је истина акционарска установа са приватним средствима, али она је била, не само ваљан помоћпик, већ и веран савезник пржавни, кад год је требало сузбити буди

има своје монете: у злату и ср е-ница, Томе опет стоји на супрот какву кредитиу опасност, — а та-

бру, никлу или бакру. Па и ова генерална подела на златну и сре брну монету, има опет даље две

го је очигледно, јер се цифре тога царинскога прихода све више смањују. Од куда та појава? • И — да ли се она види и у приходима царине, која се наплаћује на немачке продукте који се у Француску извозе? Оба су пптања у свези, и на оба се може дати један, заједнички одговор. Немци су поносити, гордн са своје челичне и уопштс металне индустрије. Они са задовољством приповедају како без њихових точкова не бн могла да ради миједна француска фабрика. Они су радосни, и осећају великн национални понос кад вас стану уверавати како би Париз био у мраку да га Немачка не освегљује. То јест велике динамо-махине за елек-

позитиван закон о Народној Банци,! квих је прилика бивало врло че _ који је поставио извесне границе! сто — не правећи разлику да лијтрично осветљење париско, лифеповећању контигента новчаница, та опасност грози држави или оп- ровала је Немачка. Лепо — али зрсте: прави метални новац, и ње преко којих Банка не сме ићи. ј штем привредном стању и јавном гов сурогат т. ј. новац од хартије Међутим потреба је ту, и њујкредиту, у сва времена, од посто (новчанице, банкноте). Онај први,|ваља подмирити. Онда се прибе јјања Народне Банке, до сада. метални, служи као подлога овом гавало и прибегава разним палија-ј Таквим радом Народна Банка тнвним мерама, поглавито путем у -' ]е оправдала принцип самоуправеу већања металне банчине подлоге и себи самој, а под непосредним про-

другом, папирном. А целокупна пак сума свега новца уопште. управља се према броју становнпка и трговинском обрту. Са већом трговином, индустријом и пропзводњом уопште, повећава се потреба, а са њом се уједио повећава и контигенат новиа, металног и папирног.

то не свакад њеним металом, већ металом који држзва од времена на време делонујеу Банци, било што држава има моментано сувишка у металном новцу, било из чисте предусретљивости ради ствлрања могућности, да Банка увећа конти-

У редовним приликама то пове- : генат новчаница, ради подмирења Навање и смањивање новчаног кон-, веома повећане погребе у новцу. тигента равна се периоднчном по-| Па и тиме није ни поуздано, ни вишењу и опадању воденог нивоа.| стално поможено повећаним поА да се не би са скупоценим'требама кредита у земљи, које ће металним новцем правили експе | потребе бивати све веће и веће. ри.менти, регулисавање новчаног) Одмах се видело. да ваља мењати

страним државнпм надзором, који ]е довољно загарантован садашњим за коном. Банка је на том самоуправ-

се никад ниЈедан такав продукат немачкогл рада пије могао увести у Француску тајно, кришом, оним кратким путем којн не плаћа царине. Гвоздене палуге није још ниједан каваљер иренео у џепу нити иједна дама у својој „ташни“. И зато немачка индустрија мора да улази у Француску

ном принципу посгала, радила и би- само оним широким и видним пула корисна земаљска установа. НаЈтовима, који су за тај посао протом принципуона треба и да-остане, писани а за који се плаћају знатне бар за трајања садашње повласти- суме новаца. Немачко злато треба,

контигента у промету врши се поглавито новчаницама. Оне су способније и за пуштање у саобраћај према указаној потреби, и за повлачење из саобраћаја, такође према потреби. Тим самим пада у очи важност емисионих банака, т. ј. оних с правом издавања новчаница. У такве Банке спада и наша домаћа „Привилегована Народна Банка“ која је, на основу закона, новчани регулатор у Србији, према указаним потребама. Право Народне Банке на изда-

закон о Народној Банци, да ваља проширити њена емисиона права, дакле у првом реду омогућити далеко већи контигенат новчаница. О том су поведени и преговори између Банке и државе. И, на жалост, ти су преговори застали. Није до крајњих детаља познато шта је држава тражила од Банке, а шга је овој за то давала, и обратно. Али је познато да су прегово ри прекинути услед постављања услова чисто формалне природе, по којима би држава имала поред

вање новчаница, је и по првој и удела у добити банчиној, и уде по обновљеној повластици одме- ла у управљању Народном Банрено према величинии привредној ком. Ово иоследње било би је-

це, ко]а оваква каква Је, допушта све нужне и корисне реформе и поправке, у првом реду подмпрење вапијуће потребе у новцу, са|с оним производима француским којом, за овај мах бар, не битре- који се из Француске у Немачку

дакле, да отвори пут немачком гвожђу за Фрапцуску. Савршено је друкчији случај

бало мешати никакне друге нове жеље, које могу само бити извор излишних заплета, а никаква стварна корист за оно, ради чега Народна Банка и постоји. □ Француски мирис и неманко гвожђе. — Писмо „Грговин. Гласнику а . —

моћи Краљевине до последњега великога рата. Али велики последњи рат донео је и необичне велике ресул гате. Ови ресултати из основа мењају како величину државе, тако и прираштај становништва, па дак ле и сву продуктивну моћ и с њом и трговински промег. — Ово, у свима правцима промењено стање непосредно утиче и наЈконтигенат новчане количине, потребан за увећану Краљевину после рата. Још за трајања рата наш домаћи новац, метални и папирнн, рзсплинуо се био скоро по целом Балканском полуострву. Наше су војске прелазиле највеће просторе, а с вима и наш српски новац. У самој Бугарској, где је била једна наша

дно ново прзво државе, нссадр жано у садашњој повластици. А нова садашња повластица Наро дној Банци, која је у главном продужена ранија повластица, тек је тако рећи настала. Питање је сада: да ли је опортуно постојећу повластицу, тако рећи из основа мењати, стварањем сасвим неке нове конституциЈе у банчиној управи, или се ваља у евентуалном проширењу повластице ограничити поглавито на чисто материјалну страну питања, ону, која у првом реду и тражи журно решење. Или кратко речено: постарати се, да производња и трговина увећане државе добије новца, колико и веома увећана кредитна иотреба изискује.

Берлин, 2. јуна. Питање о царини и о тачном наплаћивању њеном на граници немачко-француској доводи финансијске кругове у Берлину већ до очајања. Државни буџет годишњи предвиђа редовно велику суму новца као приход царине на граници према Француској, а никад се још није та цифра ни близу реализовала. Шта више — како која година та је цифра све мања и мања. Не треба мислити да је и увоз из Француске све мањи. У том би се случају лако и брзо постигла хармонија између прихода који се предвиђа и прихода који се као стварност приказује. Тачни Немци, тачни у свему, необично би се обрадовали тој хармонији, али ње нема, и стварност је све даља од ње. Да знатан увоз из Француске постоји, и да он све већим постаје, то је очигледно, то показује количина артикала француских, који се у Немачкој троше. Да, пак,

увозе. Врло се знатан проценат тога увози по оним путовима, на којима нема царинских стражара. Не мислимо тиме рећи да су Французи кријумчари; не, њихови су извозни артикли таквидаихи сами Немци радо уносе у своју земљу, без бојазни да ће као кријумчари бити ухваћени. На прво место долазе мириси и парфимерија у најширим размерама. У савршенству производа те врсте нико не достиже Француску радиност, и Французи имају права кад кажу да они чине земаљску куглу мирисавом. Извоз те врсте артикала из Француске у Немачку врло је велики већ и по оиоме, што показују царинске књиге немачке; а он је у ствари два пута толмки. Статистика застаје пред фактом колико је флашица француских мириса купљено у Француској за Немачку, а колики је проценат тек платио царине немачким властима. Предмет је, дакле, такав да се може лако пренети. Уз то треба имати на уму онај огроман број путника пролазника, туриста, који дању и ноћујуре преко немачко-француске границе: нико од њих не носи немачко гвожђе, а сваки међу њима носи француске парфиме. За парфимима долази ситна кожарска производња новчаника, портфеља „ташница" и разних торба путничких, на што је такођер немогућно царине наплатити у појединостима. А после кожар-

они не плаћају царине којајеуговорена и законом предвиђена, и ских израђевина долази читав низ