Трговински гласник

/Г.ДНИШТВО ■1*».- /ихаклозп б|>. I ГШ1ЕФ0И 390 игал /е огласимл: •• 'аА 1 :м. л 1 сгуцил 0-15 див. ■дзн огллси по погодбв • !зпла^бна пиема )в примају св сДАН БРОЈ 10 1 .•

ОРГИН ВЕ0ГР8ДСКЕ ТРГ02ВЧНЕ омлодинс

ИЗЛАоИ СВАКИ ДАН СЕИ ПОНЕДЕОНИНА И ДАИА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ ЗА СЕБИЈУ: ЗА голииу лин. ‘ 24 . А АУСТРО-УГАРСКУ крун/. 30 ЈА ОСТАЛе ЗЕМЉЕ фр. 30 . Рјкопнси се не тШ ЈЕДАН БРОЈ10 пд

ВРОЈ 128.

*?.ОГРАД. СУБОТА, 14. ЈУНА 1914. ГОД.

'ОДИНА XXIV.

И ПРРО ТТРВРТТО 'ППЛ имао, и за којз је увек уредно нашШвдШ 1ј1Шс1 Ио киа ђ ен или исплаћен. Ова социјал-

на револуција, после рата свршавана је увек мирно и лепо. Али Нужно је да се разбије једна св „" ™ -бегови-, „аге- и .спахизаблуда, и ми ћемо одмах ииже') е " е п Р ода )У св0 ) е 3 ™ љс ' п0 ' Ј П гт^» м/иоо гл гт поито поБ тгч пиио

казати и која. Тиче се онога, веома

сле живе од ренте, већ то чине,

важног питања о насељавању Ста-' да се " сами к Р ев У на ст Р ан У 0 ре Србије, код коса се не смедо- ;дакле се с У ице Р а К а ' 0ш ' се селе; „устити ни једна погрешка. Јер,1 а У 3 и њих "Р иста ) е и многи мање са ваљаношћу насељења, јавпће се| им У ћа " илп ' г к Р а .1 ње си Р омаша " и веНа ваљаност прпнреде,а с љо I ) еднове Р ник ' С Р. он 1 а их « е гоии " ме и иео добар квалптет нових они сам0 70 хоће ' г Нве то, поред иначе од вајкада

пусте ненасељене и необрађене земље, разређује становништво у Старој Србији и сшвара аотребу да се та разређеност. другим

делова наше државе. Тамо су староседеоци српски, познати од вајкада као честит и раден свет, који иако није могао на извесном бесплодном камену својега завичаја , • д начином иоиуни. стећи довољно имућности, он е ~ ^ ^ л - ’ . Ј Тако ]е постало насељавање. Оно полазио у олиже и даље крајеве, . Ј Ј и ^ Ј |е вршено у негда „новим кра еу познату „печалоу“,да отуда до- Ј Ј . 070 ^ Ј Ј Ј л Ј Ј вима“ после ратова од 1878 гонесе што треба н за дом, и „за , е ц к л дине: оно ће се вршити нарочито цара“, и за садашњост и за оу- н н \ . Ј интензивно сада после ових ратодућност. Колико е само садашњих . п. к наших нових поданика било пре ва ' к0 ) и С У к Р аљевиии в Р ати ™ ратова овамо у Краљевини, где су ЊИН У « е г ови "У'. Ста РУ С Р 0И )У' онн били корКсни и себи и око - У Р едба • к0 ) а ) е 0 том иза -| ујрјии?! шла ’ и к °ј а ) е ' У след уговора сај „ . Турском, морала бити у нечем преТа; изврсни елемепат и није овде иначена регулише начин насељау питању. Он је ту, и његове до- вања Остало је све — ствар убре стране само ће се још више ви ђ авн0СТИ1 0 рганизаторскеспособразвњи у слоооди, где ће свако- ности и д 00 р е воље оних, којимз ме бити неспречено да до крајњпх ј е та : П р е важни посао поверен. граница покаже своје и умне н те- д ли и за све остале кругове лесне моћи и да свесрдно поради остало ј е д 0 ста поља за рад и за на својој срећи. допуну званичнога посла, око наАли социјалне и економске при- сељавања; има ту пуно околности лике у Старој Србији не могу се одважности и утицаја. мерити обичним аршином. 1амо и на такву једну околност ра поред стародревног српског напионалног темеља, време је створпло и више других социјалних слојева које је Краљевина дакле затекла, кад је постала господар сеЕерне и јужне Старе Србије, после више векова. То су елементи, које је и у верском, и у социјалном, и у економском правцу створила дуговечна туреко-исламска владавина. Под промењеним приликама мења се само собом и целокупно стање у Старој Србији. И тамо се понавља процес, који се стално јављао свуда тамо, где год је турска власт стукнула, и нестало је, и где је дошла нациомал на управа. Тако у Србији, тако у Грчкој, тако у Бугарској, па и у

замени овај тежак живот рудар-;дима да се реше на повратак на ског и фабричког радпика са сло- насељевање у Ст. Србији. Као бодним и здравим животом српмшто и писац у поменутом „Писму ског земљорадника“. нз Америке“ сам каже: без удруУ добри час! жења би се српски радници изгуУ првом реду, највећи део о- били у далекој туђини и страним вих исељеника у Америци земљо-, националним и радничким већинарадничког је порекла; јер су онњ ма. Али и природа њиховог те— отишав тамо из Црне Горе шког занимања, као раденика, Далмацнје, Старе Србије и Вој сама собом доноси, да Срби моводства и других српских крајева рају истим средствима и начини— отишли тамо из српских села нима — дакле удружењем у своје и махом из земљорадничких до- „радничке уније“ да се боре за мова. Враћајући се у свој завичајј опстанак и да паралишу дејства и у Стару Србију на ново насе-Цругих унија, за њих, као конкуље, они би се просто вратили рентних, штетннх и чак опасних. свсм пређадовском занимању. Њи-'То важи и за оне српске мањине ма је недостајала некада плоднаљамо, које морају да улазе и у земља, стога су се из својих кр- туђе (словенске или несловенске) шева, и са своје сиротиње крета-!уније, опет ради успешне борбе ли у Америку. Дајте им плодне за опстанак. Го доноси собом признратне земље, и они ће се опет рода посла и положаја. вратити свом древном и благосло- Српским америчким радницима, веном занимању; земљорадњп и који се евентуалио иаселе у Ст. сточарству. Србији, онога тренутка неће треА тога сада има у Ст. Србији. бати никакве уније нп синдикати, Сад даље. Сви ти млади људи чим се прихвате плуга и мотике. — јер старци се и нису селили А и у тој врсти занимања и на— тим самим, што су прегли и[ ши земљорадници у Србији имаотишлп на другу половину зем-! ју већ своја удружења. То су дољине кугле, у свет њнма нов и бро познате „Земљорадничке Занепознат, тим сампм су показали, друге“. Амерички српски радник,

ди смо овде да скренемо пажњу позваних кругова. 7 иче се досељавања Срба из Америке у Стару Србију. Одмах са самог почетка чуо се глас, да свуда ваља позватн наше сународнике, да се врате у свој зави чај. И сам глас о насељавању, како је н било посве природно, изгледа наш, о је одзива. Срби у Америии жнво су прихватили мисао о повратку V Европу и о насељењу у новим крајевима Краљев. Србије. Сад се, на један пут, јавља једна чудна заблуда, тамо преко мора у Америци. Она се састоји у томе: да су Срби у Америци којих тамо има нс мање од

колико самоннкле енергије има у њима. То су људи одважна духа и крепке снаге. Онм су тим самим један огроман капитал али на жалост у експлоатисањуј Србији. ималаца рудника, фабрика, железничких и других предузећа у А мерици. Ту снагу народну, тај млади и у најлепшим мушким годинама подмладак ваља вратити

већ васпитан за удружљивост, само ће, мислимо и не варамо се, бити добар елемснат заунапређење кооперативног жнвота у

Питамо: Може ли све то бити штетно по социјални и економски живот, какав ми желимо да заснујемо у Старој Србији и путем насељавања? Према напред изло-

Румунији. Само се у Босни и Хер- преко 100.000 — чули, да се у( цеговини силом одржава аграрно Србији нерадо гледа на досељастање пренесено из доба турскога; вање ових Срба. А зашто? Што али за то је оно вечити извор по се, веле, СрбиЈа „боји радничких треса у масама народним, које те- унија“, које у Америци оснивају же за индивидуалном слободом и Срби радници. самоопредељивошћу. Јер грађанин, у бр. 122 „Тргов. Гласника“ — а нарочито земљорадник — без од 7. јуна о г. објављено је једсвоје сопствености више је но роб И о „Писмо из АмерикеЦ из добогатијем од себе. А кад је тај| брог пера и од човека, који свобогатијн уз то и спахија, по пра-1ј И м разлагањем у том писму свеву завојевања, то ће рећи попра-јдочи и о својим српским осећаву јачега, онда се то ропство јавља| њима и о добром познавању од у свој својој средњевековној гру ношаја и живота Срба исељенибости и несносности. ка и радника у Америци. Писац Стога је Србија, као и друге тога писма нарочито говори о

балк. хришћанске државе, докле год је дошла њена власт, све учинила, да народу поврати његову груду земље, на којој ће као сло бодан и задовољан живети — от-

враћању њихову натраг и о насе љавању у Старој Србији, и вели: „То је ствар која је заинтересовала и Србе у Америци и сасвим је природно, да велики број Срба

купљујући часно сва ранија „сте- с ове стране Атлантика, намерава чена“ права, која је досадањи „бег“ да се исели и српске крајеве и да

нпроду српском, све једно, дошли женоме, ово не потребује чак ни они на територију Србије или нарочитог одгозора. Амерички Прне Горе, јер је и Црна Го- Срби организовани тамо на здрара, чијих синова има тако много вој основи, свакојако неће спадау Америци, добила Метохију, По- ти у врсту оних социјалних гралимље и друге плодне крајезе, ваца, каквих ми већ имамо, и тркојн могу да приме нова вредна пимо поодавно, у нашој земљп. насељења. Да завршимо. Повратак Срба Ко је, дакле отишао у далеку радника из Америке био би веАмерику, све и да је тамо почео лика добит у процесу насељаватежак раднички живот, он је ипак ња Старе Србије. С тога треба, нмао шта видети и поучити у о- у границама могућности, све учивој великој и привредно напред-Ј нити да ти наши сународници, уној земљи. Све оно што су наши лнко хоће и могу, дођу у свој Срби, раднпцп, тамо приновилп. завпчај. Треба им, стога, разбито је у многоме променило и њи- ти све евентуалне заблуде, а у хове погледе на живот и рад и првом реду ону, да би они у Срстворило им нове појмове о све бији били нежељени зато, што му томе. То су пак појмови са- су живели неко време у Америци. времена напретка: у земљорадњи, По нашем мишљењу, баш на про-

у сточарству, у рЈ^дарству, у индустрији па ако хоћете и у простом дневничком раду, за надницу. Можемо ли ми у Србији, с ра-

тив, они би нам били добро дошли. Господин Пупин, који толико старање води о српским органи-

злогом имати ма цгга против то- зацијама у Америци, чију смо ве

га, да добијемо нове грађане, насељенике, преображене новим жи вотом и искуством, тамо преко мора? Држимо, да нема никога паметног, који би противно томе тврдио! Остају још „радничке уније“, од којих се, као, зазире у Србији. Прво ми мислимо да је сасвим или погрешно, или од буди које стране перфидно протурен тај глас међу Србе у Америци. Али све једно, ког је порекла тај глас, доста то да је он нашао ве-

личину доброчинства кроз оснивање фонда у спомен његове добре мајке, имали ту недавно прилику да сазнамо, сасвим природно би био посредник за сваку добру вест коју би позвани из Србије, • а у циљу насељавања, имали да пошаљу у Америку или да је приме од њега отуда. Кораци који су изгледа већ чињени у овом правцу, могу дакле са наше стране потпуно мирно и спокојно бити настављени, они ће само добрим плодом уродити. То је бар

ровање, и донекле је сметња љу- наше искрено веровање

□