Трговински гласник

^РТДНИШТВО <.•' Михаклова пр. II ТЕЛЕШОН 390 лЗА ге огласимл: .’ 1 >ИНА I см. и 1 СТУПцл 015 дин. !М ОГЛАСИ ПО ПОГОДбН ;?пла^они 1 г.исма нв примају св ЕДАН пРОЈ 10 пд.

орган БЕОГРЗДСКЕ ТРГОВОЧКЕ омјшдине

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН СЕМ ЛОКЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ ЗА СРБИЈУ: ЗА годину дин. 24 . ЗА АУСТРО-УГАРСКУ крунл 30 »А ОСТАЛе ЗЕМД>Е фр. 30 . рукозвгп сс ве врака]) З.ДАН БРОЈ 10 пд

Г)РОЈ 129.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 15. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА

XXIV.

Иетаморфозе птт државе. Чуднмм стицајем прилика сви носиоци власти у врховима државе претрпљују извесне промене, метаморфозе. Круна, Народна Скупштина, одговорна влада, све је у овоме моменту другојачије, но пре кратког времена што је било. Краљевску власт, место Краља Оца, врши Наследник Престола; Народна Скуп штина и не постоји, она је распуштена, да кроз педесет дана буде нзабрана друга, нова; а одговорна влада, која је из оставке понова васпостављена, чека и сама 1. август, да буде извесна остаје ли дефинитивно или не, а ако остаје.ј да ли цела или реконструјисана. Не може се дакле рећи да смо сасвим у редовним приликама. Све је ово стање истина за време, али је стицај ових измена ипак тако вслики, да се мора о замашају његову водити рачуна. У првом реду Краљева прокламација од 11 . ов. мес., — којом Њ. В. Краљ објављује народу, да је болешћу спречен да врши краљевску власт, и да ће „док трауе лечење “ у Краљево име владати наследник престола Александар отворила је читав низ мисли у јав ности. Краљ је извршио овај иренос краљевске власти, на основу чл. 69. Устава, који, за разлику од чл. 53 устава, предвиђа сталну спреченост да краљ врши краљевску власт, док чл. 53 говори о засту пању краља само „за нековреме“, кад би он отишао из земље. Тај је случај већ наступао, кад је краљ био на путу 1910 за Петроград и Цариград. Случај, који се објављу је у прокламацији од 11. јуна сасвим је нов. А колико је значајан случај, предвиђен чланом 69. устава, види се из његовог другог дела, по коме, ако је наследник престола малолетан, Краљ, у том случају „може наименовати привремене намеснике“, док, у случаЈу чл. 53. и ако је наследник престола малолетан „вршиће уставну власт краљевску министарски савет“.Карактер сталности мере у застуиању владаоца по члану 69., јако одскаче од карактера привремености мере по чл. 53 устава. Што догађају од 11 јуна, израженом у Краљевској прокламацији, даје још неодређенији карактер у погледу престанка замене у вршењу краљевске власти, јесу речи: „док траЈе моје (краљевско ) лечење“. Ове речи, и њихов значај нису паралисане речма, којима краљ| даје народу на знање. да је „за; неко време“ спречен да врши своју краљевску власт. Јер, колико ће бити то „неко време", „док трајелечење“ — то је оно посве неодређено , што и изазива толике коментаре. Њ. В. Краљ отишао је у врањско топло купатило, на лечење. Али то није први пут да Краљ иде у коју домаћу бању, па зато никада није престајао вршити своју краљевску власт. Овога пута то се догађа на

један колико изненадан, толико иј еклатантан начин. Па онда, дај ли се лечењс краљсво ограничава само на бављење у топлом купа-' тилу, или ће се оно — штотако-; ђе није искључено — можда про-ј дужити или и морати продужити, и кад се Њ. В. Краљ врати у престоницу. Све су то питања, која је оставила отвореним прокламација Њ. В. Краља Петра I. издана и објављена народу 11. јуна, а то пада последњег дана једанајесте године његове владавине (од 12 јуна, 1903), која ће крупним и златним словима бити уписана на листовима историје јСрпскога народа. ' Но док заступништво на престолу не задаје даље никакве бриге, нити има разлога за то, јер је њиме створено исто легално стање као да је и сам краљ у функцији својих краљевских права — постајање оног другог чиниоца, Народне Скупштине, од чијег рође ња зависи и даљи живот одговорне владе, са свим је у сфери неизвесности. Каква ће бити будућа скупштина, по својој већини ? Да ли радикална или опозициона? Каква ће биги по своме саставу и та опозициона већина, ако је буде? Почињено је много тактичких погрешака на свима странама, да свака од њих, у то не треба сум-' њати, по мало зебе за исход избора. Хомогеност ће бити већа, без сумње, у групи садашње скупштине, ма колика она била на броју, док ће „опозициони блок“ и ако би дао већину по броју, понети собом са биралишта и своју хетерогеност. То су последице наше секташке политичке борбе која, на жалост, не да ни најбољим идејама и иамерама да успеју. Али било то како му драго, времена некадашњих „угушујућих већина", било још сад, било нешто доцније, као да су на измаку. Мораће се, а пре а после, и у Србији почети владати компромисним парламентарним већинама. Нужда закон мења, вели се. Та иста нужда мења и обичаје и навике, које су кад кад изгледале несавладљиве и неискорењиве. 0позициони блок, који је стајао разједињен при питању о недавном образовању владе, сад изгледа да је увиђавнији пред изборе. Он почиње да се у својим деловима приближује и спаја,Питања те врсте, о спајањима коалицијама, привременим удружењима и заједничкој акцији странака увек је у власти партиских у • права и штабова; „војска“ обично следује наредбама. Али, са неког вишег државног и политичког гледишта баш ове „партиске војске", како се оне подцазумевају у нашем политичком животу, јесу једна велика из прошлих несрећних времена на слеђена невоља. У партиским „војскама“ губи се народ. Каже се истина при свима изборима, да

се „апелује на народ/ на „суд народни.“ Али је тај апел у су штини не само илузоран, но и неверан. У Србији на жалост нема више политички неутралног, самоопредељивог народа! Сем оне неодређени и инертне масе, која не мари ни за шта, и остаје код куће да. брља по пепелу, кад се бију ве лике изборне битке — сви су остали бирачи унапред регрутовани у списковеј пописане партиске војске. Свак зна своје и на њих и апелуЈе. Где је нешто сумњиво ту се за времена постара за нужне мере и предохране, да које село, општина или известан број „не удари у страну“. Отуда и она велика тежња једних да они руководе изборе, и других да их у томе спрече, како би сами и-, мали то право. Наравно у устав-ј ним земљама, са парлементарном! управом право бити на власти није посебно, није наследно ни у једној партији, већ је опште п може га сваки имати. Али био је к остаје „кунст“, ко ће то право у одсудном моменту доиста и имати. Последња криза, која је, изазвала промену владе, и угасила живот народној скупштини, у суштини је поникла из питања о превласти у моменту избора. Ово стање само пооштрава и жестину изборне агитације. Овога пута она ће бити у толико већа. За данашњу скупштинску већину ови су избори несумњиво животно питање; јер, [апстрахујући од тога, како се која већина зове, правило је у политичком животу уопште: да -.је већи страх увек на страни оних, који имају што да изгубе, но на страии оних, који имају неке наде да што добију. А свака већина је увек та, која може из избора изаћи о штећена. Под тим знаком водиће се и избори, који падају 1. августа ове године. Промене и преноси власти у парламентариим метаморфозама, не свршују се само једним актом, како се оне у редовним приликама изводе при преносу власти владалачке. Да једне парламентарне већине нестане. и да друга каква заузме њену позицију, треба много усиљавања, велике борбе, нарочиго ако су заузете позиције које треба освојити јаке и многобројне и брањене својски. У толико је већи потрес, и дубља промена, кад се битка изгуби и победоносна опозиција побије своју заставу на тврђавама тако упорно брањеним. Али то тек треба да буде! И хоће ли то у овом нашем домаћем случају, 1 августа, доиста и бити? То и јесте оно,^што је неизвесно. Чак и за оне, који са какве неутралније тачке посматрају изборно бојиште, и без предубеђења праве своје калкулације, та не извесност у погледу изборне победе, има неке дражи. У толико више за оне, који су у непосредној борби, који је изводе, коман дују, диригују. Та ће раздраже-

ност расти из дана у дан. И тек кад зађе сунце за хоризонат, на дан „првог августа“ о. г. настаће мир и то само неколико сати — док се преброје куглице и види ресултат. Стога смо ми увек тврдили, и при том остајемо: да су избори за парламенте револуција у границама закона. Кад се данашњевећине и владе одрже, револуција није успела; а кад продре опозиција, онда је тиме и успех револуције утврђен. Нек буде за то пророк ко хоће, а нама не остаје даље ништа, но да и сами сачекамо тзј дан, и оно што ће он донети. □

IV. Поред личног креднта у новим крајевима је од огромне важности уредити и хипотекарни кредит. Ми смо већ изнели како је рђаво стање трговине у новмм крајевима због тога што се и данас, после године и по дана од уласка наше војскеу ове крајеве, нико није довољно побринуо да се развије лични кредит. Многи људи и трговци налазе се зачуђени пред фактом, да и поред својих већих или мањих имања немају могућности да на залогу тих имања дођу до потребког обртног капитала. Услед тога ни у каква се предузећа нико не сме упуштати, нити сме и помишљати да своју трговину разграна онако, како би то према општим приликама могао учинити. Од како је Солун царинском баријером одвојен од паших области, центар трговине морао се преместити у наше нове крајеве. Наше вароши морале су примити на себе ону улогу у трговини, коју је Солун имао за ове крајеве у време турско. Према томе и трговине у овим крајевима требало би да су већ узеле оне размере, које би им по природи посла морале одговарати. Али оскудица у кредиту учинила је не само да се трговине не развију, него је шта више ставила у питање и извоз овогодишњн који тек што није почео. Ми знамо добро, да је за хипотекарни кредит потребно много што шта уредити па тек онда да се он може развијати онако како би то требало да буде. Али тако исто знамо, да у новим крајевима има доста већих вароши у којима би те припреме могле још давно бити готове. Исто тако знамо да се у том погледу још досада ништа није учинило. Наша Управа Фондова са својим начином рада показала се досада као веома непо годна установа за хипотекарни кредит. Ми смо о томе већ у више махова изнели своје мишљење и све што смо о њеном начину рада казали испунило се. Узимањем зајмова на страни и идентификујућу свој кредит са државним управа је само имала штете и није