Трговински гласник

урБДКНштас Иихаалова 6р. ТЕЛЕФОН 390 ЈЕЕА Ј2 сгласимд: !г;зва ! см. и 1 отупЦА 0-15 лин. -ЛИ ОГЛАСИ по погодба Јелла^вна г.исма н 8 примају се ЕДАН БРОЈ -50 п '

^ 'Ик.л- ршт »лих *;,Ј/ орган Бсаградскв тргобзчке омладннс

ИЗ/јАЗИ сваки дак СЕГ' ПОКЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТАЈЕ ЗА СРБИЈУ: А ГОЛИВУ ЛИН. 24. 2.1 АУСТРО-УГДРСКУ КРУНА 30 ЗА ОСТАЛе ЗЕМЉЕ фр. 30. Рјшеси се ке возћам !ЕДАН ВРОЈ 10 п 4

љиво изоегава, Јер настаЈе опасност: 11 да се нешто што је добро замени нечим што не ваља одн. што је маја закључена је у сумњнво Атини српско-грчка конвенција о

Почетком

нашем транзиту преко Солуна. Нису нам познате одредбе те конвенције, те не можемо ни говорити о томе, да ли су њоме у довољној мери обезбеђени интереси наше спољашње трговине. У место тога ми ћемо се данас позабавнти једним другим питањем. коме се, чини нам се, не поклања довољна пажња.

Д-

]. (Глас из публике)

Већ је неколико месеца, како је трамвајски саобраћај, на линији Славија — Академија са свим преЗакључена конвеиција ствара, да стао; а за тим и на даље, до жесе тако изразимо, правне услове за љезн. станице, посгао неуредан. развитак нашег транзита преко, Со- Исто тако и на делу линије од' луна; ова конвенција.управо ови пра Лондона до луднице, такође је вни услови су неопходно потребни,. саобраћај постао неуредан. Од Аали сами за се, они су недовољни кадемије до Славнје сасвим су и за развитак наше спољашње трго шине напуштене или повађене; а вине преко Солуна. Поред ових од Лондона до луднице, на одсто- 1 правних неопходно је потребно. јању више од једног километра створити и све техничке услове, нта скретнице, већ се на оба та| који ће омогућити увоз и изво?! места чека врло дуго, док са суробе преко Солуна. протног правца на обе стране; Према вестима које су допрле уј стигне трамвај. Тако је вожња на јавност, Србија је добила у Солу тој прузи постала читаво мало пуну један део пристаништа, који ће товање, што не би било, да има служити искључнво интересима на- и други колосек (или скретница ше спољашње трговине. Оваква у на оном једном). говорна одредба била је врло по- Опшгина је за други „топчитребна и корисна; али се наша тр-: дерски“ колосек одредила зону, говина прско Солуна не може по- ударила поуздане ивичњаке, и вољно развијатц све дотле, док се: само још има да се од Лондона не створе потребни технички усло- до лудннне поставе шине на томе ви, као на пр. инсталације за уто- другом колосеку. Ако се даље до вар, истовар и смештај робе; бро- Топчидера, из буди којих разлога,; дови за довоз и одвоз робе; у- не може сад тај други колосек прошћавање царинских формалло- 1 продужити, довољно је за сада да сти, итд. се тај бар део што је у самој ва-

Ако би човек смео судити по оном значају, који је наша Влада придала закључењу ове конвенције, онда би се могао надати, да ће се и техничком уређењу солунског пристаништа поклонити довољна пажња. Али, с друге стране, долазе и такве индиције, које ову добру вољу доводе у сумњу, или које доказују, да нама та административна способност недостаје. Као што је познато у Солуну је постојала пуних осам година трговинска агенција Београдске Задруге, која је уживала извесну др-

роши направи, и саобраћај би на важном делу пруге Лондон лудница добио сасвим и већу брзину и правилнији ток. Говори се да та садашња неправилност долази због неспоразума између друштва и општине. Мн не знамо у чему је тај неспоразу.м, ма да се такође говори како је запело око иових повластица. Али знамо то, да је по досадашњој повластици била и да и сада мора бити пруга станица — Акадсмија — Славија. Те пруге сад нема, јер је и онај

жавну субвенцију. За све ово вр е.-\један колесек уништен. Могу се ме од 8 година ова агекција ра- општина и друштво погађати о дила је на опште о&довољство, у- другом колосеку, али онај један чинила је велике у слуге нашим из-, није се смео укидати и безусловвозницима и мног о допринела раз | но треба ипак да постоји.

витку наше трго вине преко Солуна. При свем г Министарство Народне Прив реде одузело је помоћ овој аген дији, и дало је г. Васи Џанги, б V благајнику Министарства. Нису на- л познате способности

Исто тако треба да се врати уредан саобраћај на прузи Лондон — лудница, а то ће бити постављањем другог колосека на том делу, за који стоји од општине одређено место (зона) за тај други трамвајски коловоз. Нека се и

г. Џанге, стога и не можемо го- ту такође споразумевају општина ворити с , хоме , како ће ова иро-ји друштао за други колосек у мена ут ицати ’на нашу трговину у целини. т. ј. даље, до Топчидеп Р еко Солуна; али нам се чини, да ра, али бар до варошког рејона

Је овг експерименат био потпуно »епо Г р е б ан . Експерименти се упот Р еГ Јљавају онде, где нека установа Рђ' аво функционише; утом случапредузимају се потребне проме' те а у тежњи, да се од те рђаве етвори добра установа. Онде пак где једна установа добро функционише, сваки се експерименат бриж-

(а он је ту до трошар. линије) мора саобраћај бити тачан и уредан, да хиљаде грађана који се возе том важном пругом не трпе и са чекања и са велике навале. Сем тога грађани трпе^ и материјалну штету на прузи Сава Славија. Од пристаништа до Славије вожња је 10 пара. Сад се за

мању или бар лакшу половинуЈ тога пута плаћа опет 10 пара.као да цела пруга до Славије ради. А то не стоји и гоме се општина 'и друштво, на штету грађана, праве невешти. Уз го је напуштен онај узгредни део, од Академијс до Славије, како је ту свршена она велика нивелација испредСлавије и доле ка Академији, то ништа не стоји на путу да се по постојећој повластици одржава бар један колосек, док се општина и друштво о другом не споразуму. Говори се о предусретљнвости садашње дирекције за трамвај и осветљење, која избегава спорове. То је и лепо и паметио. Алн то би био разлог више, да се не трпи онај вишемесечни парлог на прузи Славија Академија, која је због железнице и пристаништа! тако велика и везује далека предграђа на „Савинцу" са железницом и са Савом и т. д. и спојна је пруга и за топчидерску, То исто важи и за ову — топчидерску — нругу, која укннућем скрет ннца, а непостављањем другог колосека бар до луднице, постаје тако дуга, монотона и принуђава публпку, на велику дангубу и ако јој не чини никакав попуст у цени вожње. То нико и не тражи на, штсту друштва, али у толико се више може иод друштваиод оп штине тражити да се на трамвај ским пругама ништа не догађа, што читаве месеце иде директно на штету публике, ради које, у осталом, сви ови трамваји и постоје. За сад оволико. ПОГИБИЈА Фрање Фердинанда. Каошто знате Фрања Фердинанд је погинуо са својом супругом, једном заиста племенитом славенском душом. Пођи мохрцнолошкимредом по ономе што сам ја из најмеродавнијег извора дознао и за што јамчим својом новинарском репутацијом. Прво ми је било да се обратим својим пријатељима пугем телефона по Мађарској, да дознам за душевно расположење тамошњих народа. Ја ћу да споменем само Нови Сад. Новосадски мађарски шпортклуб приређивао је забаву, на којој је било до 3.000 душа. Тачно у три сата јавио је један од чланова приређивачког одбора катастрофалну вест. Публика се и даље веселила до 8 сати у вече уз свирку војне музике 68 регименте, која је из Земуна у Нови Сад дошла. Ту коментара не треба. Ја стојим добар својом чашћу, да овај мој извештај није кадро демантовати овдашње Аустро-Угарско посланство. Пођимо даље центруму државног живота — Будимпешти. Из Будимпеште казао ми Је на телефону један угледан политичар следеће: — Срце Мађарске државе при-

мило је вест врло хладно. Нас је ова вест непријагно дирнула само из хуманих обзира. Ми се на младог српског фанатнка не срдимо, јер нам је учинио колосалну услугу, пошто је покојни престолонаследник неизмерно мрзео Мађаре, а особито Јевреје. Ми смо одахнули душом. Ну једно те, пријатељу, морам учинити пажљивнм, а то је: Из Беча се већ прави штимунг, да се цела афера баци на Србнју и Црну Гору и њене храбре народе и да се прикажу као анархистични народи и деетруктивни елементи. Ми смо свесни тога, да то неодговара истини и да је то само последица оне традиционалне мржње, која је Српству вечито стварала кривице и подлости. То сведоче и јучерашњи данп са Фридјунговом парпицом и Прохаскином афером. Није морално да се због дела једног фанатика баца одговорност на поштене и храбре на роде. То је наш закључак у овим судбоноснпм дзнима. По завршетку тих речи, ја сам се пријатељу захвалио и рекао од прилике ово: — Ја мислим, да то убиство не потиче из фанатизма, него из оног сталног и дубоког узрока, који је разорио срећу, мир и благостање свију народа у суседној монархији. Јели Шћински, атентатор лембершки, Србин? Није. Он је Пољак. Је ли Јукић, атентатор загребачки, Србин? Није. Он је Хрват. Је ли атентатор против барона Скерлеиа био Србин? Није. Јесу ли дебрецински атентатори Срби? Нису. Они су Румуни. Јесу ли атентатори у Фијуми Срби? Нису. Они су Талијани. Је ли мађарски богаташ и пародни посланик Михаило Ковач, који је пуцао на грофа Стевана Тису, Србин био? Није. Он јеМађар. Пријатељу, има нечег трулог у Данској држави... Нека ваши силннци загледају мало дубље у узроке незадовољства и нека на дому траже ђавола и против њега лека, јер се са клеветањем неће доћи до циља — жељеног мира. Реци ми, пријатељу, да ли је у монархији ико — ико осим камариле н клерикала симпатисао погииулог престолонаследника? Јавна је тајна, да га ни чланови породице нису разумели и волели, па чак је и са самим моћнимиумним царем Виљемом долазио неспретно у сукобе. И на крају крајева, реци ми пријатељу, је ли остала ма која народна тековина на миру? Покошене су чак и народне црквене автономије. Ја те, пријатељу уверавам, да је тај атентат далеко и од српског народа, а још више од умних српских државника обе српске државе и да ја ову горку истину не бих изрекао над мртвим бићем, да се не спрема црн и горак колач мом јуначком и витеш ком народу баш с оне стране, где је узрок несреће дубоко корена захватио.