Трговински гласник

УР 6 .ДНИШТВО '<!упв Михаалоза 6 р. 19 ТЕЛЕФПН 390 ЈЕВА ЈЕ ОГЛаСИМА: , 1 *ЕА 1 СМ. И 1 СТУ, 7 цл 015 дин. 1 . ћг ОГЛАСИ по погодбв тепла^еча писма че примају се ЕДАН БРОЈ 10 пд.

ОРГВН ББОГРВДСКС ТРГ06ВЧКС ОМДВДКНС

НЗЛАоИ СЗАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ зл сгеију: ?.А годиву дии. 24 . ЗА АУСТРО-УГЛРСКУ крунл 30 зл остлле ЗЕМЉЕ фр. 30 . Рукопаси се ве враћац ЈЕДАН БРОЛО пд

БРОЈ 131.

БЕОГРАД, СРЕДА, 18. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

Пицив за новв твгавннсне УРОВОВВ. Данас важећи европскп трговински уговори истичу крајем 1917 год., и већ сада чине се свуда припреме за нове уговоре. На овим припремама раде и званичнн и незванични огран, тако на пр. поред Мпнистарства Трговине, које брижљиво прикупља потребан материал, марљиво раде на овом питању и све привредне организације, које испитују дејство важећих уговора на поједине привредне гране, и предлажу измене, које треба унети у нове уговоре. Припрема за нове трговпнске уговоре обраћа нарочиту пажњу двама моментима. 1. Она испитује: каква су дејства имали одн. имају сада важећи; уговорн на привредни живот уоште, а по развитак појединих гра-| на привредне радиности посебице; н 2. Какве су промене наступиле! у привредном животу у зсмљи и на страни. Материал прикупљен на овај иачин служи као основнца за тр говање, и показује на измене које треба унети у нове уговоре. Како стоји питање о припремама код нас? На трговинским уговорима раде код нас три званична и три полу-; званична надлештва: Министарство! Финансија, Иностраних Дела и Народне Привреде с једне, и Комора Трговачка, Индустријска и Занатска с друге стране. Није нам познато, да ли су се ова надлештва занимала овим пи-| тањем, и да ли су штогод на томе радила: али се бојимо, да се они не ослоне једно на друго, и не очекују, да други прикупља материал. Код нас се мора још сада почети на прикупљивању потребног материала, у толико пре, што је наш посао много тежи, јер поред; онога матсриала, који мора прикупљати свака држава, кад улази у прсговоре, ми морамо водити пачуна и о многим другим момеитњма, од којих ћемо овде нагласити само два: У последњем рату ми смо добили нове области, о којима се при преговорима мора водити ра-; чуна. Пре свега мора се водити рачуна о томе, да се привредни живот у новим областима у многоме разликује од привредног живота код нас, што значи, да она царинска политика, која је можда потпуно одговарала привредним приликама иаших старих области не мора бити најкориснија за при вредни развитак иових области. У овом погледу довољно је споменути само толико, да је земљорад у новим крајевима врло екстензиван, и да ми морамо имати такву царинску политику, која ће потпомагати одн. утицати на интензивнију обраду земље.

Сем тога не сме се заборавити! вот. Колико је људи, који у ста-

ни то. да Је потрошачка снага тамошњег становнишгва врло слаба, и да би претерана царинска зашгита, која повећава цену уве-

рости имају новаца у изооиљу, али се њиме не могу више корн-, стити, мада су га могли раније са коришћу уложити! Сетимо се са-

зеној роби, рђаво утицала на тамо- мо, примера ради, васпитне вред-

шњу потрошњу. Ми се нећемо даље упуштати у ово питање, већ ћемо само нагласити, да се све ове ствари морају марљиво проучити

ности од путовања! Треба ли у доба пријемчиве младости да закратимо себи пуговање и да чекамо, докле у старостн ишчезну, воља за путовањем и способност;

С друге стране ми не смемо из-; за примање упечатака? Сада о позајмици са приватнопривредног гледишта. Речено је

гуоити из вида ни своје односе према А.-Угарској, односно њено држање према нама. Од 1906 год. па наовамоСрби-

већ да штедња има тада паметну сврху, кад хоћемо сзоје уштеђе „„„„ „ „ вине да корисно позајмљујемо. Ј а Р а ^ и на економскоЈ еманципа- с сто *, не није не . пији П П А -Угдпгк-Р и гттпр Њ МИ- ^ Д РУ Ге СТ Р ане НИ Ј е ННКаКВЛ Њ

пији од А.-Угарске, и нашејеми-ј шљење, да на овоме треба и даље радити, у толико пре, што нам јеј и ближа и даља прошлост доказала, да оваквл политика најбоље

врлина, кад човек ради са узаЈмљеним новцем, само кад располажемо привредним способностима, које не можемо сопственим капиталом довољно да искористимо. одговара нашим земаљским инте- л л У ^ Ове спосооности добиће пуну ресима. Ј 3 г вредност тек онда, кад узмемо у Када се уз ова два, само за, помо ћ Т уђ новац, који доноси леп нас важећа момента, имају на уму ИН терес. све многобројне околности, који- Појаве појединачне привреде дома се при закључивању трговин- бивају своју вредност у већем оских уговора мора поклонити па- биму у народној привреди. Претежње, онда је јасан онај огроман р ана штедња врши, као што је задатак који нас чека 1917 год.,, малочас 'поменуто, неповољан у и који императивно налаже, дај тицај на развијање потрошње, и још сада почнемо најревносније: СТО га има повратни утицај иа прорадити на скупљању потребног нзводњу. Штетна дејства, што о

материала.

Т.

0 ШТЕДШИ И ПОЗАЈМИДИ"

туда потичу, узајамно се повећавају, јер ушгеђени капитал тражи да буде уложен у производњу и тако вештачки гони и шиба ову на више. Ну овако појачана про Небројене пословице и изреке изводња не наилази на сразмерну хвале штедњу као врлину, а осу П0 ^ ачан У Н0Т Р 0ШЊ У; напротив,; ђују узимање и давање на зај / м ј претераном штедњом потрошња се •г ЈЈ Ј - Ј ГЗРТТТХа 1Т1/Т.Т ООППМ/ОО'1. ГЧЈ- Г\ ио гтт/по

Ну кад се обазремо по данашњој области појединачне, народне и

ј' вештачки зздржава- Тако наступа економска криза. Иде ли пак но-

светске привреде, увидећемо да у вац ненос Р е Д но У потрошњу, онда ствари све привредне гране, како тече он посредно у производњу и приватне тако и државне, раде са | опло ђа ва °ву, под гарантиЈОМ да

се произведена роба продаје. Што

приватне тако и државне, раде узајмљеним новцем, тако да је наш привредни живот V великој се тиче позаЈмљивања новца, тосе 1 ‘ ' ;дешавају у ситној трговини често

мери скопчан са кредитом. Ко узноси штедњу, не може осуђивати позајмљивање, јер није дан паметан човек не штеди само зато, да бн свој новац тутнуо у чарапу или кесу, већ сваки штеди, да би уштеђени новац корисно дао на зајам. Само у ратно доба људи сакривају уштеђевину; у редовно доба они је издају на зајам, да бн се умножила.

пута незгоде; у велико] трговиниј и у великој производњи наш је' привредни живот, без икакве’ шгете, заснован на кредиту. Ми не бисмо могли ни из далека достићи овај степен економског ра звића, на коме се данас налазимо, кад не би велика предузећа радила прикупљеним, узајмљеним, уштеђеним капиталом, поглавито у облику акционарских друшгава. У

Похвала штедње мсра се доне-; Немачкој земљорадња не би ни кле ограничити; има чак национал-ј близу достигла данашњн ступањ них економа, који иду тако дале технике, кад се и земљорадник ко, да означују штедњу као корен не би могао ослањати на узајмногих зала, с погледом на по- ( мљени, уштеђени капитал, у облиновне привредне кризе. Они тврде ку хипотека. Што се тиче акциода се штедњом потрошња вештач-; нарских друштава, вредно јс помеки ограничава, да се стога на нути да је н. пр. у Немачкој њистрани производње појављује т. хов номинални капитал износио зв. сувишна производња, из које'г. 1912. више од 17 милијарди потичу економске кризе. Да раз- марака. То чини један део наромотримо ову ствар најпре са ста-ј дног благостања, народне имовине, новишта приватне привреде. Овде’која се цени од прилике на 300 ћемо већ увидети да штедња и милијарди марака. Наравно да је позајмица имају различиту вред-' потребна велика мера штедљиво | ност према одређеној сврси. По|сти, да би се омогућила таква правилу је неумесна штедња, кад, прибирзња узајмљених. уштеђенпх човек штеди на властитом обра-1 капитала. Ну исто тако је потребзовању, јср се тим промаши прп-. но, да се сразмерно велики дсло лика оспособљења зз будући жи- ви годишњег народног примања,

прихода испољавају у увећаној снази потрошње, конзума, како се увећана производња не би преобратила у незгоду и опасност. Кад од народне економијс пређемо на светску економију, тада опажамо и у светским пословима у највећем обиму позајмице и крсдите. Милијарде и милијарде укупних приватних капитала једне земље позајмљују се другој некој земљи, држави. Сетимо се само финансијских односа између две државе као што су н. пр. Француска и Русија! Међународна раз мена робе ие би се могла извршити без помоћи кредита. Кзко се у међународној позајмици све више примењује међународни капитал, то се мислило да ће развиће свстских економских односа морати довести да све већег интернационалисања капиталиггичких интереса; шта више, мислило се, да ће на тај начин општи светски мир до се све већма приближи, јер би при сваком судару и сукобу великих држава међународни капитал свугде био тако осетно погођен, да би се тражила сва средства, а нарочито успешно средство одузимања кредита, ради спречавања светског пожара. Ну у ствари не извршује се тако глатко и потпуно интернанионалисање капитала, већ напротив видимо да се међународна новчана политика све јаче оријентише и управља, ако не чисто национално, а оно према извесним, одређеним групама држава. Дакле имамо нарочито супротности у сзетској финансијској политици између европских држава Тројнога Споразума и Тројнога Савеза. Франпуска, којз је уоште класична земља националне светске финансијске политике, привлачк Русију чврсго уза своју политику позајмљеним милијардама својим. Енглеска уноси у све већој мери своје приватне капитале у развиће руске приватне привреде. Према немачким вредностима париска берза је затворена; и према аустријским финансијским потребама затварају своје касе државе Тројног Сиорззума. Немачка је најважнији зајмодавап својих савезника у Тројном Савезу. Око финансијског утицаја на блпском Истоку боре се међу собом Тројни Споразум и Тројни Савез. И на удаљсном Истоку сталан је спор око тога, које ће силе суделовати у финансирању Китаја. Сасвим је погрешно мишљење, да се капитал интернанионалише. Светска новчана политика данашњи це. напротив, у служби једржав них интереса, односно ингереса државних група. Ну опа тим не занемарује своје сопствене интересе, већ обратно осигурава себи најјачу потпору својих интереса. Према томе, штедња и позајмица треба да буду плодоносни како појединцу, тако и народу и држави. '