Трговински гласник
/РЕДНМШТВО Ј»«И Чи*а*Л0б|1 61 . 11‘ ТЕЛЕФОН ? 9 .; ;.ва лј огласл«д нна 1 см. и '. ст». 1 ал 0-15 дин. *Н ОГЛАСИ гто оогодба гггма&ена писма не примају е.е .јЈАН 5РСЈ 10 пд
ЈВА9 ЈЛ^к Е.ХД №6 орган беогрлдске тргобвчке онладнкЕ
НЗЛАоН СНАКИ ДАН сем понедеоникА и ДА!:а ПО празник^ СТАЈЕ ЗА СРКПЈУ: Црну Гору и Буггрску • а годиву дин. 24. •А УСТРО-УГАРСКУ круна 80 ,А ОСТАЛе ЗЕМЉЕ фр 30. ??гзсв се ?е враћа^ч ЈЕДАН 5Р0Ј1О пд
5Р0Ј 132.
6Е0ГРАД, ЧЕТВРТАК, 19. ЈУНА 1914. ГОД.
'ОДИНА XXIV.
са
У нашој дневној штампи писало се доста често о овом питању. Једни су тражили, да се одмах приступи ревизији иостојећег трговинског уговора, који садржи само највеће повлашћење, — додајући му уговорну тарифу; други су опет тражили, да се закључи ков трговински уговор са тарифом али тако, да поједине уговорне повластице важе само за Србију одн. само за Грчку; било је, најзад, и таквих захтева, да се између Србије и Грчке закључи формални царински савез. Само питање стављено је на дневнтред, благодарећи двама фактима; (1) што су Србија и Грчка данас лимитрофне државе, са доста дугачком заједничком границом; и (2) шго је пре, од пршшке, годину дана између ове две државе закључен политички савез, па се жели да се исти потенцира једном интимнијом привредном везом. КоА нас је уобичајено, да се поједине привредно-политичке мере предузимају више по осећању него ли по стварним потребама, које се по правилу никада не проучавају. Па тако је и овде: — сви горе учињени предлози имају за основу тежњу, да се између нас и Грка васпостави јачи трговински промет но што је био досада, али нико неће да испитује, који би од горња три предлога иајбоље одговорио нашим обострапим потребама. Отуда и долдзи, да се чине овако неједнаки предлози. Нећемо улазити, овога пута, у испитивање горњих предчога, већ ћемо указатп на оне моменте, о којима се, при регулисању нзших бу дућих трговиношх односа са Грчком. мора водити рачуна. Пре свега потребно је упознати се са структуром грчке спољашње трговине, која би се дала од лрилике овако карактернсати: 1. Грчка се јавља као увозник: живе стоке, сточних производа и земљорадничких производа, — а то су артикли, које Србнја извози у великим количинама; 2. Грчка извози: уља, суво грожђе, вина и разне ликере, — дакле артикле. које ми увозимо. 3. У свима осталим извозним м увозним артиклима грчка спољзш ња трговина показује велику сличност са нашом спољашњом трго вином, т. ј. и Грчка и Србија јављају се као увозници и извозници једних и истих артикала. Ово је кратка карактеристика грчке спољашње трговипе у времену пре рата. Али, и то је потребно одмах нагласити, овакво поређење између грчке и српске спољашње трговине не може послужити као база за трговинску политику, једне и друге државе, јер су обе добиле у ратовима из 1912-13 јако територијалио иро ширење, која нам околност намеће
питање: да ли ће то проширење упшцати на спољашњу Шрговину ових двеју земаља и како? На први део овога питања мо;же се одмах дзти одговор. Произвођачка и потрошачка снага и наших и грчких нових области у многоме се разликују од старих !области, из чега излази да анек сија тих области мора имати о'сетан утицај на спољашњу трговину Србије и Грчке. На други део питања теже је, 1управо за овај мах немогуће, дати одговор, из простога разлога, што је и нама као и Грцима иеговољно нозната привредна структура тих области и њихова потротшачка снага, а још мање се могу данас нрогнозирати промене, које !ће у том погледу у ближој и даљој будућности настугшти. Па ипак, и ово негатизно сазнање, даје нам извесне дпрективе за нашу трпшинску политику у односу према Грчкој. Поуке у овом погледу дале би се укратко овако формулисати: 1. Предлог о царинској унији између Србкје Грчке мора се, за овај мах, скинути с дневног реда. Може бити да ће се у мало даљој будућности оваква заједница моћи васпоставити; али, пре но што се томе приступи, ми се морамо детаљно упознати са произвођачком снагом наших нових области као и произвођачком снагом Грчке и условима под којима се њена привреда развија. И ако резултат тога проучава|ња буде повољан, тј. ако се дође до закључка да ће оваква заједница бити корисна по обе стране, онда ће се приступити њеном 1оскивању, ношто се претходно отклоне нли бар ублаже сметње које стоје томе на путу? 2. Исто тако и са истих разлога ч° треба за сада тражитп детаљ. у ревизију трговинског уго|вора. Уместо тсга ми се можемо ;зз овај мах задовољити и са мајлим изменама, спуштајући царин!ске ставове за најважније артикле узајамне трговине. Детаљнију рејвизију можемо одложити за 1917 годину. I 3. Одмах сада требало би регулисати неколико питања, која је директан транични додир ставио на днев.чи ред. У низу тих питања примера ради, да споменемо: проширење пограничног промета; регулисање риболова на заједкичким језерима; право попаше у лимитрофним областима; жељезнички саобраћај на граничним царинариицзма; и т. д.
? &ад
Бечки „Кореслонденц биро‘, ао службена ц. кр. установа, шае нам намештеие извештаје, у ојима се ни десети део истине 2 казује о вандализмима влашћу одстакнутих муслиманских пропа-
лица у Сарајеву, Мостару и дру гим градовима у Босми и Херцеговини. Стога ћемо овде донети 0 томе извештај „Пестер Лојда“, чији извештач јавља бар подробније и тачније о разорењима српских домова и радњи и о нападима Муслнмана и Католика на српско становништво. Ево шта јавља Лојд“. Сарајево. 16. јуна. „Још од ранога јутра гамиже свет 710 улицама као и синоћ (15. јуна). Око 10 и по сати пре подне пролазила је улицама једна гомила Хрвата и Муслимана певајући народне песме и кличу\ћи: „Доле са Србима\ Доле с уоицама\ Долес краљем Г1еШром\“ \3атим се та група упутила до кафане код „ Евроие “ и на њој је поразбијала све прозоре и хотелске и кафанске , коЈи су од синоћ,њег бомбардооања остали неи.овређени. У том је дошла иоли\ција и иотисла је демонстранте I у једну од иобочних улица. „Демонстранти су се ио Шом уиутили згради сриског друштва „ Просвјета “ и згради сриског школског и управног савета, где \су такође све ирозоре иоразбија\ли. Гомила је иотиснута на Апело') кеЈ, где је ргзорипа све српске домове и све радње, које су у њих смештене. „ По том су демонстранти отишли иред сриску матроиолију, где су исто тако иоразбијали све ирозоре. За време бомбардовања певана ]е народна химна (ког народа?) и клицано је Аустрији, цару, Босни, Хрватима, Муслиманима и Јеврејима. Србима ]е викано: доле\ „ Демонстранти су затим отишли пред српске школе, полулали су све прозоре ушав и у саму зграду поразбијали су и полупали су сзе, што је год било унугра. Излазећи из школе гомила демонстраната је понела са собом слику цареву и иевала је оиет народну химну. У том стигла Је и полиција и иотисла их иза српске цркве. Гамила је ту разорила српску народну банку. Кад је гомила иосле тога хтсла да скрене у Франц Јосифову улицу, стала јој је на иут једна чета пешадиЈе, иојачана жандармеријом. Али демонстрације су ииак трпЈале све до иодне а . 1 У један сат иосле иодне јавља \ т Лојдов“ извештач ово: ., Демонстрације се настављају \и чини се у већим размерама. О\сим иобројанихразорења порушени су још многи други српеки домови и разорене су многе сриске адње. „У Сарајеву нема ниједне једине српске радње, која није потпуно разорена и похарана. Продирало се и у станове Срба, у којима је иоразбијано и иолуиано све. „Хапшења Срба се настављају. Ухаишен је јувелир Митрићевић, зато што су у његовом ста-
Сарајево , 16. јуна вече. „Велике антисрпске демонстрације, које су синоћ отпочеле и јутрос настављене, иретвориле су се у току дана у грубо пљачкање српске имовине. У подне је Сарајево имало изглед, као да је у њему извршен покољ ио руском начину. То је дало повода Потјореку да прогласи ванредно стање и преки суд“ Да ли треба тим извештајима каквих ближих коментара? Зар они не казу/у јасно и речито, да је власт и. иодстакла и иомагала те вандализме, које су безумни најамници из редова хрватских и муслиманских ироиалица иочинили ?
Београд, 17. јуна Његово Величанство Краљ и Његоао Краљевско Височачство Престолонаследник изјавили су телеграмима Њсговом Величанству Цару, Фрањи Јосифу своје дубоко саучешће у велиј кој жалости, којп је задесила цар ски до.н. Директор Каљеве канцеларнјс г. Драгомир Јанковић и маршал двора иуковнпк г. Ђорђе Остојић посетили су јуче отиравника послова аустроугарског посланства г. Др. Шторка, и у име Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника изЈавили му саучешће и гнушањс због извршеног злочина.
г
нунађена четирипунареволвера
АТЕНТ.4Т У САРАЈЕВУ. Иајаве саучешћа и писање листова. Дондон, 16. јуна. Прва особа која је дошла у аустро-угарску амбасаду да се запијше у списак амбасаде, био је срп|ски посланик, а затим су сс у књигу амбасаде уписали бивши португалски краљ Емануел и егитатски Кедив. Сарајево, 16. јуна. Председништво босанског Сајбора објавило је маннфест, уиућен народу Босне и Херцеговине, у коме се осуђују извршиоци атентага и изражава верност народа Босне и Херцеговиие према престолу и царској иородицн. Сабор је данаг држао седницу у знак жалости. Берлин, 16- јуна. Надлежни кругови изјлвљују највеће жаљење због смрти иадвојводе Фрање Фердинанда, тим јпре што је пок. надвојвода био фезан тесним пријатељством са 'царем Виљемом. Ово лично пријјатељство било је најјача гарантија за чврстину савеза. Манифестована симпатија тим је већа што цар Виљем губи једног пријатеља. Петроград, 16. јуна. Поводом смрти надвојводе Фрајње Фердинанда и војвоткиње Хехенберг, Цар Никола послао је ћелеграмом изјаву саучешћа цару Фрањи Јосифу. Сазонов је послао Берхтолду телеграфско саучешће руске владе.