Трговински гласник

унсдништзо Ммх&клсвв бр. .‘С ТЕЛЕФОН 390 ШША јк огласимл: ГВВНЛ 1 СМ. И 1 СТУ1цл 015 днн. ОГ.1АСЛ ПО погодбв НвплаЂана писта но примају св ЕДАН БРОЈ 10 пд.

ПРГЈЈН БЕОГРаДСИЕ ТРГПЗВЧКЕ ЈШЛШНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН СЕ1У1 СОНЕДЕОЧИМА И ДАНА ПО ПРАЗНИНт СТАЈЕ ЗА срг.вју: Црну Гору и Бугарску А ГОЛИВУ ДИН. 24. ЧА АУСТИО-УГАРСКУ КРУНА 30 -.д ОСТАЛС ЗЕМЉК фр. 30. Рткплсн се не враНа)? )ЕДАН БР0Ј1О пд.

ВРОЈ 133.

ЗЕОГРАД, ПЕТАК, 20. ЈУНА 19)4. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

Иаш иипшен саоОјјааај. Когод је имао посла са нашим поштама — а сваки је имао додир са њима — морао је имати ма какво непријатно изненађење: — неуредна и нетачна нспорука јесу свакодневне појаве на нашим поштама. У јавности је поштанско питање врло често потрзано, и критика нашег поштанског саобраћаја зауставља се обично на двема тачкама: (а) да наши поштански чиновннци немају довољно стручне спреме; (б) да је наша поштанска оргакизација застарела. Један од наших млађих, стручно; образован поштански чиновник, говорећи сам у рђавим странама нашег поштанског саобраћаја и о узроцима томе, црта од прилике овако то питање: Недовољна стручна спрема поштанских чиновника и рђава организапија — о чему се у нашој јавности толико гозори — нису прави узроци нашег рђавог попланског саобраћаја. Ми имамо, вели, у довољном броју стручних чиновника; а организација се врши према правилницима, којису, собзи ром на наше учешће у Светском Поштанском Савезу, релативно добри. Има других мана, од којих ћу најважније овде изнети. Сваким даном поштански саобраћај колосално напредује; међутим број службеника, сразмерно према увећаном послу не повећава се, те је настала оскудица у радној снази. Због недовољног броја чиновника на посао се одређују преморени људи и онда није никакво чудо што се дешавају врло често погрешке, јер гим људима, радећп из дана у дан по 10—15 часова, не допушта ни физичка ни умна снага да буду прибрани за рад и послове да правилно врше. У таквим околностима губи се и сама воља за живот а камо ли за рад. Са врло малим изузетком, све поштанске зграде у Србији до зла Бога су рђаве; оне на све друго личе само не на канцеларије. Греба отићи и видети где су смештена поједина одељења главне престоничке поште, па ће онда свакоме бити јасно, због чега се дешавају оне многобројне погрешке у отправљању и достављању пошиљака. У влажним, мрачним и до крајности те:кобним локалима не може се ни помислити на тачан и правилан рад. Претерано велики број женских службеника такође је један камен спотицања у поштанској струци. Доказано је, да се женске не могу успешно да употребе иа свима одељењима, нарочито су неподобне за оне послове, за које су потребна ноћна дежурства, и увек се према њима има обзира као према слабијем полу, а ти су обзири штетни по службу. Немци и и Белгијанци, чије су поште данас

најбоље организоване, то су одавно запазили и више их не примају, чак су и оне које су се затекле отерали у телефон; док међутим код нас још понеки мисле и тврде, да су оне Јефтина радиа снага. Благодарећи стицају разних околности, дисциплина у поштанској струци јако је ослабила, а без ове не да се ни замислити правилно функцнонисање једне овакве уста нове. У вези с овим је и оскудица сваке контроле. Најзад да споменем и честу промену шефова. Тако, на пример, началници пошта и телеграфа предсгављају данас полнтичке личности, које се мењаЈу на положају са сваком променом у кабинету. Разуме се само по себи, да се прн оваквом стању ствари не може никаква реформа до краја извести. т.

0 свнарау у Новој Сцбији за враме ТУРС 88 упрааа.

У срезовима ђевђелијском и дорјанском, округа тиквешког, већина становништва поглавито живи од свиларетва, и зато мислим да је потребко читаоце упознати ма-ј кар само у главнијим потезима сај том привредном граном из Нове Србије. 1. Најважнија свиларска места у Новој Србији округа тиквешког јесу ова: варошица Ђевђелија и села: Богданци, Стојаково, Богородица, Негорци, Мрзенци, Грчиште, Смоквица, Мировци и др. А у срезу дорјанском: варошица Дорјани села, Валандово, Пирава, Фурка, Беланци и др. Сва пак остала села оба среза баве се свиларством мање или више. До ове (1913) године обично се 11 . оизводило годишње 700900.000 ока сирових мехурака. Ну од територије, која је ову количину мехурака давала, многа су места сада припала Грчкој или Бугарској. На територији пак оба среза која је припала нама рачуна седа ће производња сирових мехурака бити већа од 400—500.000 килограма годишње. 2. Откупљивани мехурака. Мехурке у сировом стању от купљивала су извесна друштва, и ове важније трговачке куће: Бонома Бенсусани, који је ове године откупио 91.000 килограма сирових мехурака; Соломон Бенсусани откупио је 70.000 кгр.; Даниел Сапорта 47.000 килогр.: Самаруга 110.000 кгр.; Стасиниопулос 42.000 кгр.; ГеШ ћеге бе Воппе! 45.000 кгр, и Аврам Амер 15.000 кгр. Килограм сиро»их мехурака плаћао се по 2.40 од 4 динара. 3. Расе свилобуба. У околини Гуменџе највише је била распрострањена Б агдадена раса свило-бубе, која је служила за производњу и белих и жутих

мехурака. Семе од ове расе до-| ри били су дужни да још у почетку гајења буба пријазе контролору куће, у којима ће се гајити бубе за семе, како би контролор знао вршити надзор и контролу

носило се са стране а нроизводило у месту. Али мехурци од ове расе у сировом стању свагда су се продавали на ђевђелијском тргу за 0.20 од своје стране.

до 0'30 п. д. по килограму јефтиније од мехурака, добивених са тернторије која садг припада нама. На нашој пак територији, по причању свилара — семенара, најра спрострањенија је раса позната под општим именом „Европска раса“, коју семекари деле у две главне расе зване; Вар и Асколи

Од одгајених мехурака семена бирали су за семе оне, које су најбоље, најкрупније, најчвршће, најтеже. Из извесног познатог броја ових мехурака семенар је вадио ларве и поцвргавло микро скопском испитивању и ако н. пр. нађе, да у њима има више од 5 од сто нездравих, он је целу ко

доцниЈе приликом микроскропирања лептирова и тај пропенг болесних мора одбацити и спалити. (Настазине се)

(Уаг ј АзсоН), а има и домаће расе личину одбацивао, пошто би му као п добијене у разним укршта-1 доцнија испигивања задавала мноњима. Ове расе дају добре жутеј го посла. До 5 од сто нездравих мехурке. За једну оку треба 60(7 мехурака може се узети, али се —700 комада мехурака. Дужина конца од једног оваквог мехурка мери 800—1000 метара. Од 100 килограма сирових мехурака добија се 33 до 36 кгр. сувих. А од 100 кграма сирових мехурака добија се 8- 10 кграма одмотаног конца — свиле. Једна кутија (унца) семена од 25 грама тежине добија се од 60—80 лептирова женски. Просечно се добија од једне кутије семена 35—40 кгр. снрових мехурака. 4. Свилари семенари. Семенара-г.роизвођача семена од свило-бубе, има у Ђевђелији десет, а по селима у срезу ђевђелијском и срезу дојранском има их четрнаест. Они су сви били на курсевима за испитивање семена

Немачки цар деца надвојзодиној. Беч, 18. јуна. Немачки цар и царица упутили су принцези Софији од Хохенберга, најстаријем детету престолонаследника Фрање Фердинанда, следећи телеграм: „Не можемо да нађемо речи да вама, деци, изразимо колико су наша срца ожалошћена, када помислимо на вашу неисказану ''угу. Нема још ни 15 дана како смо -јв- код вас проживели тако лепе чаУ Брусн или Солуну, већина Ј е сове С а вашим родитељима, а свршила курс у Солуну. 1 лавно њихово занимање било је производња н испитивање семени, а бавили су се и одгајивањем мехурака за продају као и по другим пословима. Њихов рад на семенарству био је, управо требао је бити, подложан озбиљној кон- 1 троли, пошто тежећи што већој! количини семена и што зећој за

родитељима, а сад смо међутим у бескрајној жалости. Нека вам Бог помогне, и нека вам да снаге да поднесете овај удар, а благослов родитеља нека вас прати и преко гроба“. Виљем, Викторија СаучешЈје Енглеза. ЈЈондон, 18. јунз. Доњи Дом јсвојио је адресу

ради опи су могли раздавати њКраљу у којој, поводом атентата нездраво семе, а и изучавање и|у Сарајеву, изражава своје гну-

самих тих курсева нарочито солунских, није давало довољно гаранције о њиховим способностима у томе. О томе како је вршена контрола над семенарима биће говора доцније, а сада да укратко изложим рад семенара. Најстарији семенар из Ђевђелије јесте Тома Васрапопулос, којп је свршио курс у Бруси 1898. год. Он има нарочито подигнуту

шање и своју дубоку симпатију према цару Фрањи Јосифу и Аустро-Угарској. Председник министарства г. Аскит рекао је: Мн се налазимо пред једним невероватним злочином, који чини да готово очајавамо у напредак човечзнства. Г. Аскит споменуо је скору визиту преетолонаследникову, која је оставила неизгладиву успомену, а затим је веома изразитим речима

зграду са два одељења, у којимај одао поштовање цару Фрањи Јоси-

су направљени непокретни стела-

фу, који је са својим народом увек

жи (креветм) и где Тома гаји сви- био пријатељ Енглеске. Један члан лобубе поглавито за производњу! опозиције придружио се овим ресемена. чима. У Горњем Дому, уз пљесАко му мехурци, произведени уј кање и изразе симпатије усвојеиа

тим двема собама, нису били до вољни за подмирење потребе у семену, Тома је узимао мехуркеи из других кућа, над чијим је одгајивањем он водио надзора и знао да су здрави и добри за семе. Нарочиту пажњу обраћао је на то, да бубе у последњој петој периоди нису имале и болесних јединака и да су иначе за свих пет периода добро храњене.

Је слична адреса. Жалост на румунском двору. Букуреигт, 18. јуна. Поводом смрти престолонасле дника Фрање Фердинанда на краљевском двору трајаће жалост четири недеље, почевши од данас. Заввштање покојног надвојводе. Беч, 17. јуна. Ланас Је отворен тестаменат

Тома као и сви остали семена -Лок. пвестолонаследника, надвој-