Трговински гласник

Г7ШНИШТВО <;(»•) Ч«У.а»ЛО!!а 6';. <5 ТЕЛЕФОН 330 цгвл Ј'Ј 0ГЈ:ЛСН:.1А . ’*ал 1 см. и 1 ступ 1 Х.А 0 - 15 хзн. ';М ОГЛАСИ ПО ПОГСдбн 'ан/а^ана писма чн примају ск ?ДАН БРО! 10 па .

ИЗлсА^И СВАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА * ДАКА ПО ПРАЗНЦНУ СТАЈВ ЗА србију: ЦРНУ ГОРУ И БУГЛРСКУ ГОЛИНУ ДИН. 24. ТА АУСТРО-УЈЛГСКУ крунл 30 зл остлле ^емл>* фр. 30. Рушвв! се В8 ввакзп 1ЕДАЧ БРОЛО пд

НЕДОСТОЈНО И РШО! И тако се догодило мпак' оно што је најгоре. Српски народ православне вероисповеди у Босни проглашен је ван закона. Његова имовипа постала је пљачка мангупа и бескућника, који су примнли на се прокламовање некакве нарочите монархијске идеје у Босни и Херцеговини. Први људи, стубовиј тамошњег друштва, законодавци| као чланови босанскога сабора, представници имућности, посталн су У 0 §ећгеј, хватају их, апсе, док руља руши њихове домове и радње и односи што јој до руку дође, а што не може однети, изломи, поцепа, побаца и излазитако, да сваки коме су год дошли ови немили и незваии гости у кућу, има тај дан да упише као дан своје несреће и пропасги. Слику ове пустоши и вандализма из данај у дан дају сами аустро-угарски ли стови. Не много боље стоји са Србима и у другој главној вароши, друге, братске земље, Хрватске. И ту*су демонстрације узеле опак обрт по име, живот и имање српских грађана, док је у Сабору име српскс нишан најгорих погрда. И ту суј сумњиви пријатељи дошли до речи, да би испољили своју стару окорелу душу. У Босни, Херцеговини, Хрватској слави се несрећни пир разузданости и безвлашћа, на које је оглашени „преки суд“ само једна пародија. И видећемо кога ће сустићи овај суд у земљи, у којој се и онако влада „произвољно* 1 . Остала „отмена" штампа у Аустро-Угарској, прихвата бачеии угарак и журно га распаљује даље, да и у најширим к-руговима не само ове монархије, већ и целе Европе име српско учини што омрзнутијим. Напослетку нису остали поште ђени ни Руси, ни Русија, и то баш она званична. И њу су оквалификовали као међународнога „убицу“. То је рекао прво некакав плаћени новинарски агенат у иеком енглеском листу, а халапљиво је прихватила сва аустро-угарска штампа.ј И онда се та неуљудна инсинуација пренела на све Словене уопште, и није само на једном месту, као оно у Бриу, добила опипљива облика. А Србија. Оиа тек вуче мазију за све. Њој се чак меће на терет и сам колико немили, толико и несрећни видовдански догађај у Сарајеву, у коме је пао као жртва једаи истакнут члан царске хабзбуршке куће, наследник престола а са њиме и његова суируга, нежна и добра кнегиња Софија, рођена Хотек. Стара вајкадашња мржња на Србе добила је понова материала, да се што више само распали, при чему су исти кругови и оптужиоци и судије. Све што у Србији уме да мисли и да осећа, придружило се оним топлим изјавама учешћа, какве су потекле од стране српског краљев ског престола и краљевске владе

и свега јавног мњења. Наша шгампа није дала никаква повода, бар колико до ње стоји, да се и на њу жали. И она је сва догађај оценила по његовој замашности. Њено мишљење није било само куртоазија. Оно је потицало из убеђења, да су атентати увек једна месрећа; али несрећа дтара колико и уређење рода људског. Атентата на високе личности било је и биће их, докле траје људи на земљи. Бар онима у Аустро Угарској не треба нарочито доказивати тај жалосни факт. Колико ли је само на високе представнике, те земље било већ крвавих и несрећних атентата, у којима до сада не беше никада Србина као извршиоца. То се сад тамо нарочито заборавља. Сад се, по несрећи, десио и тај случај, и ми га баш стога у толпко више сажаљевамо. Али, кО| може изме.-.ити оно, што је већ неповратио учињено? Исто тако, ко може окривљавати цео један народ за једно несрећно дело, за које тај народ исто тако није знао као ни они, против којнх је управљено, као ни они, којима јеј дужност била да бдију над сигурношћу високих особа, које изгибоше у Сарајеву. Сваки, ко само може да рукује| каквим убиственим оружјем или справом, физички је у стању да изврши атентат. Али има пуно моралних обзира, које чине да људи, који имају породице, имо вине, положај у друштву и томе сличне срећне и одличне прилике, остају имуни према ономе заразном бацилу, кофг се каткад иалази у политичкој агмосфери једне земље или једног • круга, у коме владају иездраве прилике. А у Босни и Херцеговини нису здраве прилике. Ми питамо свакога родољуба из Мађарске, правога пунокрвног Мађара као и сваког пунокрвног Немца из Аустрије, како би они сматрали своје политичке прилике, када би дошла нека туђа сила и притисла њих и земљу њихову, и све домаће потисла и пригњавила својом влашћу и својом силом? Тако се нешто догодило и у Босни и Хер цеговини, у земљама које имају своју политичку и историјску прошлост, а народ своју нациопалну свест. Додајмо томе, да се данас не могу више притискивати народи и земље њихове, као у средњем веку, где се о људима кије водило рачуна, колико о свакој; стоци; или, ако се то ипак дого-| ди, онда, сасвим природно, јавља-; ју се опасне мијазмеу политичкој атмосфери и они, као егзалтирани младићи или људи, који немају шта да изгубе сем гола живога, са познатом изреком „моја глава цареву плаћа,“ кидишу на туђ живот и на жалост успеју. Тако се то догодило и у Сарајеву. Тако се психолошки једино мо-ј же и мора протумачити тај тешкњ и крвавч догађај. И онда би отпале све оне бедне и жалосне инсинуације, којнма су следовала

још гора дела и у тако огромном пространству да се цео један народ напада, као народ „убице" и да се на њихов национални понос иарочито удара, са очевидном двојаком намером: да се оно Срба, што их има у границама монархије буквално премлати, опљачка и унизи, а онај део Ср ба, који живи ван монархије, да се денунцира и дискредитује у очима целога осталога света. То је срамота! Ми немамо друге речи за све озо недостојно и ружно што се догађа. Ми не знамо којом би се другом речју могло ближе окарактерисати оно, што се од Видовдана до данас просуло па главу и душу свега српскога народа, а од стране аустро-угарске штампе и њених преводиоца по улицама Сарајева, Мостара, Загреба и свуда тамо, где се пујда фанатична и бескућ ничка руља на мирне грађане.који су, после смрти ерцхерцога Фердинанда, криви само заго што су живи и што су Срби. И какве онда разлике има између несрећног дела двојице ег залтираних,у друштвеном погледу мало урачунљивих Ђ дерана и (како их тамошња штампа сама назива) и свесних поступака оних, који с\ј одговорни за мир и\ реО у држави својој, и за спокојство и сигурност мирних грађана, ко/и су за атентат онпј исто толико криви, колико и Бечлије за негдашњи атентат на садашњег цара, колико и сви\ они, који су, и у Аустро-Угарској, и у свима државама, где су се дссили које кад атентати. Свако дело има свој узрок и свога учиниоца. С тим ваља је-Ј дино и рачунати при оцени његовој! Ићи даље, мимо то и некривима наносити морални и матери јални вред и бол значи само: даЈ им се хоће тако, или се на зна шга се ради, што опет нико, а најмање читави народи, не морајуј да трпе, и са заслуженим презрењем и индигнацијом одбијају. Таквог је на жалост карактера и све оио, што се догодило идогађа после Сарајевског атентата.Ј Али, и овде важи она реч: да „нс пада снег да помори свет, но да свака зверка покаже свој траг.“ Српски је народ миого беда и невоља претурио преко главе. Ваљада га и сад неће моћи исгребити с лица земље. Остало је у Божјој руци.

Одабрани мехурци за семе прво се измере на ђумручком кантару, где се добије уверење о количини, па се по том нижу по 50100 комада .на концу и остављају на стелажима у сувим и мрачним одајама, где остају до год лептирови не излете. Кад лептирови излете и кад се женка са мужја-

ком спари, семенар спарене лептирове меће на картон од платна или артије и ту стоје најмање четири часа; а затим се женке одвзјају и мећу у мале кесице од ретког тула, где ће оставити снести јаја и угинути. Те кесице семенар ниже такође по 50—100 комада на конац и чува до доласка контролора, када ће добити дозволу за испитивање — микроскопирање. Ако контролор одобри микроскопирање, семенар је дужан да из сваке кесице извади лептира, одсече му задњи део, истуца га у порцуланској шољици и микроскопира да бн дознао: да ли је здрав или болује од пебрине. Предњи део лспгира пак с главом враћа у кесицу из које је лептир узет и ту га заједно са семеном чува за контролора. При овом испитивању лептирова семенар мора сваког болесног одвојити и чувати да покаже контролору. Испитане лептнрове (кесице) од једног или три дана, семенар одваја но групама тако, да кад би контролор нашао у којој партији и кога болесног лептира и одбацио целу партију кесица, да штета за семенара не буде велика. Кад контролор изврши преглед и нађе, да је семе здраво, онда семенар из кесице вади семе и меће га у кутије или везује у крпе и чува до продаје. Како се семе чува казаће се доцније. Кеснце се по употреби оперу у врелој води у коју се меће плави камен и служе за другу употребу. Тома производи годишње 1000 до 1200 кутија (унца) од 25 грама семена. Једна кутија семена од 25 грама продавала се по 4—7 динара; скупље ако је унос семена из других држава мањи а јевтиније ако је већи. Практиковало се и давање семена за сваку десету оку произведених мехурака од истога, али ово све више опада као по свг скупо за произвођача. 5. Контрола семенара. Законтролу семенара, колико их сада има на нашој територији, био је довољан један контролор. То је био чиновпик управе Турских Држ. Дугова са сталном платом од 150—200 дин. месечно и плаћани су му путни трошкови. Дужности контролора биле су ове: Да бар једанпут обпђе све куће у којима се гаје свило-бубе за семе. Обиласке је вршио у последњој периоди (ако је вршио само једну ревизију) и то од петог до осмог, дана исте. Тако се на лицу места уверавао да ли су бубе за све периоде биле здраве и ако буде нашао да јесу, давао је семенару уверење, да мехурке од тих буба може узети за семе. Речено је напред да су семенари морали чувати лептирове у кесицама до доласка контролора. А контролор је другу своју ревизију морао вршити обично око половине месеца јула. Дошав код семенара, контролор га пре свега