Трговински гласник

Брс ј 136.

ТРГОрИНСКИ ГЛАСНИг

С.тх 5

П 0 У К А. Како ваше дете провести велини школ. одмор? (Савет родитељима) Дошао је крај школске године. Дете је преко целе године, из дана у дан, ишло у школу, мирно седело по неколико сати над књигом и умно се напрезало. Сада су дани најдужи, сунце пече, ваздух је одвише топал и скоро свако београдско дете жели да иде из тескобе и жагора велике вароши у какву варошицу или село родбини. Последњих дана школске године оно је у својој машти ковало планове како ће најлепше провести велики школски одмор и с друговима о томе водило најживљи разговор. Огуда оно радосно објављује укућанима крај школске године и почетак школског одмора речима: „сада сам слободан!“ Родитељи треба да се такође томе радују, јер је велики школски одмор за ђаке потребан из здравствених и васпитних обзира. У времену, када дете учи школу, претрпе и дух и тело највеће промене. У доба рашћења школски рад напреже дете и троши велики део његове телесне и душевне снаге. Због тога наступа умор и ако не би било дужег прекида у раду, тело би лако оболело. Школски одмор има да предупреди то нежељено стање и помогне што снажнији развитак тела и духа. Научна су исиитивања показала, да се за време дугог и непрекидног школ. рада успорава рашћење тела и слабе душевна моћи детета услед сталног трошења нервне снаге. Оно се лако замара, слаби му воља и у школи не показује довољан успех. Напротив је запажено да су ђаци после дужег одмора телесно Јачи, свежији, вољнији и способнији за рад. За време школског одмора, ако се он правилно употреби, дете допуњује знања у школи стечена, читајући велику књигу природе. У школској настави је већином принуђено да се задовољава само речима, било из књига или уста учитељских. У школи деца уче из Земљописа појмове: извор, обала, ушће, кланац, водопад, острво, језеро, и т. д„ али их је мало њих то очима гледало. Из наставе у природним наукама она су видела испуњене тице и осушене биљке, али их незнатан број која су посматрала орла како се вије под облацима и слушала славуја. А орао је „цар“ свију тица и славуј омиљени певач само у слободи. А колико је њих која су с уживањем гледала таласање житног класја на њиви? Уз то деца имају на селу при/.ике да виде пољске радове, жетву и вршидбу. Како се опет с развитком фабричке производње у великим варошима рад преселио из куће у фабрику,то ретко које београдско дете има прилику да види код куће некадања посведневна занимања: иредење, бојење, ткање и др., чиме је се женскиње бавило. Сада — ретко која породица у Београду меси хлеб а све се то у варошици и на селу још може видети. О великом школ. одмору дете има прилике да оживи знања стечена из књига међу четири школска зида, а уза све то још и да преради у себи она знања, која је у школи добило, јер она постају тек онда његова права духовна својина, ако о њима размишља. Дакле, да би дете имало све ко-| ристи од великог школ. одмора није| неопходно потребно да путује далеко од куће железницом или лађом, не мо-; ра иошто пото ићи у бању, на море или високе планине, сем ако не би из здравствених разлога нарочито лекар препоручио. Треба знати да детету тре ј ба увек много мање него што ми ми- ј

слимо. Редован излет у околину местз становања, борављење код рођака у селу или варошици, најбоље одговарају његовим потребама. Башта, пољана, ливада, шума, речна обала, бара, лептири, бубе, стварају малом београђанину најлепша и најкориснија уживања и забаве, само ако има другова, с којима би се слободно игрзо Детету треба промене, слободе, кретања, а не бањске укрућености и живота по укусу' старијих. За време великог школ. одмора деца треба да склоне књигу и никако их не треба оптерићовати приватним чаеовима, јер је први услов ослобођење од школских брига и дужности. Нека се дете тада одмара, машта и нека се игра! Родитељи ће, читајући ове редове, свакојако и сами доћи до уверења, да је школски одмор само онда од користи за дух и тело, ако се овако употреби. Не мања је и морална добит успомена и сећање на веселе дане из младости. Крста Јонић Одговори администрације. Примили смо послату нам претплату од повереника: Г. г. Браће М. Марковић трг. из Јагодине дин. 270'Г. ЈБуб. Ж. Новаковића трг. из Скопља дин 160'Г. Андре Татарчевића трг. из Ресна дин. 48'Г. Ђорђа В. Пантића трг. из Приштине дин. 54'Хвала и пријатељско поздраље.

Припози Српсном народном инвлидском фонду Свети Ђорђе. (наставак) Пок. Љубомир Р. Крсмановић — за његову четрдесницу приложила његова удовица, г-ђа Олга Љ Крсмановић дин. ср. 10.000. Неколико добрих људи у једно, из једног места у Срему дин. ср. 1200. VI пешадиски пук „Престолонаследника Краљевића Александра“ у Ве-| лесу дин ср. 100. Механско-Кафанска Задруга у Београду дин. ср. 500. Ко-| паоничка Привредна Задруга у Брусу дин. ср. 100. Г. Коста Д. Јездић, главни секретар Државног Савета у пензаји, од продаје своје књиге (други прилог) дин. ср. 128. Шабачка Банкадин. ср. 500. Један добар човек из Босне, преко једиог свог пријатеља у Шапцу дин, ср. 500. Певачка дружина „Цар Урош" у Урошевцу, половину прихода од концерта у Београду 12 маја 1914 г. дин. ср. 350. Рачанска омладина(Рача крагујевачка), са забаве дин. ср. 87. Г. Богосав Суботић, војни апотекар I кла се у Нишу, и г. АнтонијеОкичањи, војни апотекар Ш кл. у Нишу по 9 д. с. 18. Мачвански учитељски збор са забаве дин. ср. 100. . П. Оригонис, почасни генерални конзул у Пиреји дин. ср 326. Г. М. Маргаритис, почасни випе-, конзул у Крфу дин. ср. 100. Г. Др. Г. Евстатијус, почасни вицеконзул у Па трасу дин. ср. 50. Г. Ђ. Завалас почасни вицеконзул у З&нту, дин. ср. 25. Господа Кауфман Брос, из Манчестрз, преко г. Сзмуела Ј. Меламеда и сина, из Бесграда. лин. ср. 10С0. Пок. Емилија М. Лешјанин, за њен спомен приложио њеи син г. ЈБубомир Лешјанин, пуковник, војни изасланик у Бечу дин. ср. 500. Дружина за чување народног здравља за кварт савамалски, у Београду дин. ср. 100. — Наставиће се—

Књижевност.

Добили смо на приказ нову књигу Студентски Покрет и1 ошпег ипиш зЈиђ јуни 1914. Ово је књига I и број 1. Студенски Покрет излазиће према приликама и по потреби у свескама као што је и прва Свеска стаје 1 аин. Рукописе прима др. Марко Леко, Васина ул. бр. 15. Београд.

Д р Јован Крикнер в. секретар Трговачке Коморе и наставник Народне Економије, израдио је и за који дан даће у [штампу. Уџбеник Народне Економијв. Уџбеник обухвата како теоријску тако и практичну [Народну Економију а подешен је за употребу трговачких академија и школа као и за репетиторијум ученика Универзитета. Књига ће нзнети око 20 25 штампаних табака а цена јој је 5. динара. Претплату прима сам писац.

ТЕЛЕГРАМИ | Изпештаји Српског ЛресОироа)

дор гр. 160 1 џак 100 кгр., Ивори гр. 160 1 џак 100 кгр., Нз. 1 ока = 1280 грама. 1 фркс. = гр. 4*15 п. 1 Л. т. = гр. изузетно код ознаке под * 105 гр. 1 гр. = 40 пара.

Берлин, 19 јуна (Трговинска агенција) Производи

Пшеница

Мрк

20 60 -

— *—

Раж

18-20 г -

18 30

Овас

17 90 —

19 —

Јечам лак

14 49 —

1470

„ тежак ,

14 80 —

15 20

Кукуруз

14 80

1520

Пасуљ

25'

2555

Ораси

•

Мекмњс

1Г

1Г50

Чшеница за

Јули.

М. 20.45

20 55

Сеп.

. 19-32

— 1935

: ’аж

Јулн

„ 17 67

— 1772

* п *

Сеп.

„ 16 46

— 165 0

Овас

Јули

. 1710

- 1717

, .

Сеп.

. 1647

Кукуруз „

Јули

. 1410

Рим, 23. јуна. — Агенција Стефани демантује вест, која је публикована у једном делу стране; штампе као да је дошло до нере да у 68. пуку у Милану. Парламенат, пошто је довршенај дискусија законског пројекта о жељезничким чиновницима, одлоЖио је своје седнице.

Страна тржишта

. Сеп. . 13 90 сзе франко Берлин царињено. Царину !3 100 Кгр. плаћа: Пшеница Мрк. 5*50, овас и раж Мрк. , јечам за пиво Мрк. 4' , за хралу Мрк. 1 60, кукуруз Мрк. 3'—, пасуљ л ораси Мрк. 2'—, мекиње слободне. Живика. — јаја Кокошке старе комад Мрк' 1 *50—Г70 1 зрста , , Г50—Г70 „ 11 „ „ Г 1 0—Г20

Краљ. Срп. Трг. Биро У Солуну. Недељни извештај пијачних цена у Солуну од 19 јуна (приспео у Београд 2°. јуна).) Јечам пивар. ока гр. — пара 32-33 Јечм обичан ока гр. — пара 30—31. Овас црни ока гр. — пр. 33—34 Овас бели ока гр. — пр. 27 — Раж ока гр. — пр. 28 -30, Кукуруз ока гроша — пр.26‘ 2 —27 Сусам сиријски ока гр. 3 пр. 35—3 38 пр. Анасон гр. 2*15 пр. до 2 20 пр. Сочиво ока гр. 1 '25 до гр. Г35 пр. Памук америк. гр. 8'25 ц. Памук батуго овд. ока. гр. 7 25 пара Вуна бела гр. 9 до гр. 9*10 пр. Вуна црна гр. 630 до гр. 7. Козија длака ока гр. 6'25 пр. Пасуљ ситан ока гр, Г05 п. до гр, Г08 п. Пасуљ тетовски ока гр. 1.28 п. до гр. Г32 пр. Опијум ока гр. 250 до Ј,гр. 305. Саме маково| ока гр. 2. Чауре свил. буба ока гр. 15' 10 п. до гр. 1710 п. коже јагњече пар гр. 17 до 18 Коже јзреће пар гр. 17 до 20. Алова паприка ока гр. 6'20 до 7'20 Бибер ока гр. 7 до гр. 9' 10.

Патке комад Мрк. 170—190 Гуске „ . • •Ћурке пар „ •Јаја 1 кош (60 комј. Мрк. 3'80—3'90 „ 11 „ . 320-3-40 Франко Берлин. Царина се плаћа на .ккву живину Мрк. 4'— од 1 о изузимајући гуске које су ослобођене царине. Подвоз за ситну живину стаје по Мрк. 0'25 од комада, за гуске и ћурке по Мрк. 0 - 50 до 0'60 од комада. Коже Јагњеће 1а 90 кила Мрк. 200- 210јагњеке 1 а 70 кила Мрк. 185—190јагњеће 1а 50 кила Мрк. 155 160јареће Мрк од сто ком. Овчије од сто ком. Коже не плаћају царину. Подвоз од Београда до Берлина стаје по Марака 650 од % килограма.

Памун.

Суво гржђе ока гр. 2 до гр. 2.05. Јаја 100 ком. гр. 33. Бакар ска гр. 13 до лр. 30. Бакар израђен ока гр. 16 до гв. 30. Цина ока гр. 4 до гр. 20. Стакло за прозоре сандук гр. 70 до 74.| Калај ока гр. 22. Зејтин маслинов ока гр. 5'20 до гр. 6-20 Зејтин сусап гр.ј 7 - 20 масло обично ока го, 14'20 до гр. 15 Сир бели ока гр. 6 Кашкаваљ ока ( гр. 8. Брашно: Алатини: А. А. гр. 160, Г.гр. 146 џак од 81 оке; Талијанско В. 3. гр. 145 100 кгр. џак; Бугарско № 0 Петроф гр. 117, № 0 Сила гр. 114, Л® 0 Јамболи гр. 119 1 џак 75 кгр., Руско Одеса 1 џак 99 кгр. № 1 гр. 175, № 2 гр. 172, №3 гр. 16'; Месо 1 т. гр. 105 Говеђе ока гр. 6'20 п., Јагњеће ока гр. 7. Угаљ: Немачки киф Салоникве фкс. 30 1000 кгр., Кардуф сИ Солун фко. 32 10 0 гкр., Немачки фко. мага. фко. 45 1000 кгр., Кардиф фко. мага. 50 1000; Брашно Американско: Сумиг гр. 160 1 џак 100 кгр., Мата-

Бремен, 20 јуна. Упланд локо Мидлинг 69 50. (Стално) Ливерпул, 20. јуна. (Месно тржиште). Дневни промет 3.000 бала. Терлинско тржиште стално. Александрија, 20. јуна. Египагски памук (Фули Гуд Фаир).. Кафа. 1 рст, 20. јуна. (Закључак) Сантос Гуд Авераж, мирно за септембар к. 56-50, за децембар к. .57 - 25, за март к. 58-25, за мај к. 59'—. Шбђвр. Праг , 20. јуиа — Тржишта на страни мирна. Из Аусила промет к. 2Г30, на берзи к. 2Г50. Промет незнатан. Хамбург, 19. јуна. —(Закључак) Сиров шећер мирно. Лепо време.

Будимиешта, 21. јуна. филиЈада Српске Банке ■ јосао у готовој роби.'. Продало се :знас око 10000 мтп. пшенице са 10 пот.