Трговински гласник

т~дништво ц, : ц М»*а»«сва бр. 59 ТЕЛЕФОК 388 ЦП1А је огласимл: •:-ввнА Ј см. и I стулид 0-15 диа. < огласи по погодбв КеплаЂена пис«а нв примају се ЕДАН БРОЈ 10 пд.

ОРГВН ББОГРВДСКЕ ТРГОВПЧКЕ ОМЛВДИНЕ

ИЗ/1АЗИ СВАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕСИИНА И ДАГА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ ЗА среију: ЦРНУ ГОРУ И БУГДРСКУ !А ГОДИНУ лин.'24. 5А АУСТРО-УЈАРСКУ крунл 80 зл остлле ЗЕМЉЕ фр. 30. Ружижн се не врШ)у ЈЕДАН БРОЛО пд

БРСЈ 138.

БЕОГРАД, ПЕТАК, 27. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

1. Аустријска политика према Српству. Политика није питом, углађени лосао. Политичка борба није борба међу витезима „без страха и ма.-.е", која се води по свима правилима о витешкој части. У њој не само да се нема скрупула него се безобзирно прелази и преко крупнијих ствари, само кад то захтева сопствена корист. Што је то тако, не може се хвалити али да јесте тако. не треба сакривати. Тако је у унутрашњој политици, па тако и у међународној; у овој другој готово више но и у првој. Баш аустријска историја погодна је да нам за ово послужи као доказ, ако је такав доказ уопште и потребан, и то не само старија но и ова најновија, дојучерашња исгорија. Методе аустријске дипломатије, која води аустријску међународну политику, и сувише су познате. Те су методе одвајкада па и данас језуитске, безобзирне, не часне — у томе аусгријска међу- : народна политика стоји на првом месту, како се каже; односи рекорд. То вреди како за аустријскеј одношаје према другим народима,! тако и према српском. Ако не посматрамо доба Наполеона I, као 1 старије, видећемо да је Аустрија и у новије доба бнло увек једнака! и у одношајима нрема Пруској, 1 према Русији, према Италији и према Србији. Свуда и увек видимо грабеж и отимање, преваре,! интриге, лажи и клевете подлост; — све како је кад потребно. Знамо шта је и како радила у данима постанка српске државе, а још боље је позната њена улога у нашим новијим догађајима. Пре тридесет година гурала је Србију у Маћедонију као у српску својину/ туткала је на Бугарску и била је „заштитник" Србије, кад је довела до српско бугарског рата. Пошто је прошле године натуткала Бугарску на рат против Србије, Аустрија је данас „заштитник“ Бугарске, којој је Србија отела „њену“ Ма ћедонију. Кратко речено, макакву ружну методу употребно какав дипломата, он може цитирати, ако му треба одбрана, бар неколико сличних из аустријског дипломатског портфеља. Шта данас видимо у Албанији и Босни? Пре годину дана Арна ути су били безазлени витези, који су само жудели за својом националном слободом, витези ко јима се требала дивити и поклонити цела Европз и Америка. Аустрија била је та, која мало што није довела до европског рата због тога да Пишкопеја или Љума не припадне Србији. „Национални понос“ Арнаута био је главна ствар; грозоте страхоте и упропашћење културних и еко . номских вредности због европског! рата, то за Аустрију није билој — ништа. Аустријска диЈтастија — са престолонаследннком Франц ^ердинандом на челу — имала је. и Пољака, и Чеха, и Словака, и

Срба, и Мађара, и Румуна, и Руса да их изведе на кланицу, не само зато да Србија не изађе на мо ре и да се створи албанска „држава", него и зато, да Ср’бија не добије сигурну границу према тој новој држави. Данас — само годину дана доцније, — аустријска дипломација оглашује албанске витезове и племиће за дивљаке, којима аустријски топови треба да утерају памет у главу, јер ови витезови не траже ништа мање но да у својој држави не служе у војсци и не плаћају порезу! И сад треба да се у Аустрији и Бечу покупе 3000 витезова разне иародности — с коца с конопца — да пушком и топом докажу албанским витезима, како су дужни пред Богом и Аустријом да оскују своју националну државу, и дај подупру аустријску политику пре- ' ма Србији. Политика, помешана са фанатизмом, сурова је и дивљачка, и та је политика убила аустријског престолонаследника Франца Фердинанда. Нема сумње да је то убиство политичко. Јер као што је узвишен ерцерцог Франц Фердинанд водио високу политику гер манске грабежи, тако је и сиромашни Босанац, гимназиста Прпн цип, водио своју националну политику отпора и одбране. Фана-! тизам у једном правцу сукобио се са оним другим, и резулгат је биоа-! тентат на ерцерцога престолонаследника. Пигоми, културни људиј грозе се таквих средстава у борби; у свима народима они су у већини, па илак.и такви људиј морају разумети и најактивније атентаторе. Одрицати ово било би само затварање очију пред истином а писање европске штампе даје за то најбољег доказа. Али тај атентат, који се са гле- ( дишта питомих људи мора осуђи вати, био је нов повод да се аустријска полнтика још једном покаже у својој правој светлости. Први дан по атентату, уверавали су аустријски и немачки листови, да је Франц Фердип шд волеоСрбе, и да је имао чврсту вољу да створи трећу, хрватско-српску државу у оквнру аустријске монархије. Истог дана почела је и аустријска политика да показује — своју љубав према Србима. Постало је већ банално наводити како се аустријска династија н њена дипломатнја упранљају по девизи: „Завади па владај", али то не смањује истинитост тога тврђења. Али данас се у Босни није остало само на томе, него се отишло много даље: „Завади, па руши и убијај; али тако да Европа мисли да се завађени убијају“. Аустријска власт у Сарајеву, која се на Видовдан показала толико срамно неспособна, да ће то морати остати забележено у историји полиције, као да хоће да каже: кад Срби нису сачували од агентата престолона-1 следника, који их је волео, пу-| стимо руљу нека кх пљачка и убија,, све у славу мртвог Франца; Фердинанда. Јер оно што се ових 1

дана догађало у Сарајеву на ве- увек спреман и наоружан, да се лико, а у другим местима Босне, од разбојништва аустријске власти Херцеговине и Хрватске на ситно, и владе брани. После овога у Ато заиста није ништа друго но устрији српски народ не сме и пљачка и убијање Срба од стране даље чекати као јагње. кога могу руке муслиманске и католичке, сваки дан заклати, него као лав којом управља аустријска власт; који је спреман на — крваву одвласт која хоће да покаже како брану. в. она сме убијати еп шаззе кад није умела спречити убиство пресголо наследника. „У Сарајеву је нору шено и попаљено хиљаду српских домова и уништени су милиониј круна српског имања“; „у Сара-ј јеву изгледа као после једног стра-| шног земљотреса"; „у Сарајеву

Иарочшии извешшај „ Тргов. Гласншсу.‘ —

Сарајево 20 јуна. Оно, шго вам се о погибији асу рањени и премлаћени не само устријског наследника престола јаатентатори Принцип и Чабрина, вило, није све. У нас је обустав него још и стотине Срба“ и т. д. љен привремено и поштански и све уз певање аустријске химне и телеграфски соабраћај, а службеуз ношење слике Франца Ферди ни извештаји не казују наразно нанда — ето то пе јављају наши све; још мање ћете у њима наћи

по какву карактеристичну ситницу. Шта је све одавде јављено у свет ми не зномо, али ће зацело у овом писму бити ствари, које нису знане, те вам је слободно употребити их ако нађете да заслужују пажње ваших читалаца. * * Сада већ покојни Франц Фердинанд ставио је био на знање владином поверенику за град Сарајево да у варош неће улегнути ако буде ма само и једне српске и хрватске заставе. Међутим ва рош је тим народним заставама баш била окићена толико, да су се губиле према њима и службена застава и све друге. На таку поруку настало је на врат на нос живо скидање већ изнесених и развиЈених застава, што исправном и у свему пажљивом грађанству сарајевском није могло бити право. Логично је мислити да је и тај моменат деловао на младе и узбудљиве атентаторе. Погрешка је била што сехтело тим спољним знаком одузети народни карактер главном граду наше Босне. Само је на великој згради „Славије“, друштва за осигурање, остали била српска тробојка, која се поносито депршала. Та је палата такођер на кеју, где се н одиграла трагедија. Када се пок. престолонаследиик туда провезао, нзненадио се том заставом и чудновато ју је погледао. То је пало свима у очи. Неколико тренутака потом пукла је бомба. * Кажу да је Франц Фердннанд раменом одбио бомбу. Тако је, можда, и јављено одавде, али то не стоји. Бомба је пала под кола па је за неки секунд доцније експлодовала. Отуда је починила дејство код других, нарочито публнке, а наследник је са супругом остао неповређен. Сад је имао наследиик да сврати у општинску кућу. Он је то и учинио, и овде га је мислно дугачким говором поздравиги оп-

српски или страни дописници, него то јављају дописници бечке „Пресе“ и пештанског „Лојда“. А да над рукама, које убијају Србе, ради доказа како их је престолонаследникволео и спремао им пуну срећу у оквиру аустријске монархије, командује сама сарајевска цивилна власт са благословом војске, која присуствује и сејири, то је већ и за.слепце очпгледно, а толи за европско јавно мпшљење. Европски дописници и кииематографи похитали су у Босну да опишу и фотографишу аустријску културу. Али и без њих европско јавно мишљење, већ и по томе шта се и како се догађало и како су то описали самм аустријски листови, биће начисто, да аустријска власт управља пљачкањем и уби ствпма. Јер већ само то што су догађаји тако грозни, какви су, и што се тако натенане и по мето ди изводе, прост је и потпуно до вољан доказ, да се без учешћа власти не би могли ни догодити. Тако исто иеће се ни у Европи а најмање у Србији нико преварати да помисли да то заиста Бо санци, Мусломани и Католици, убијају Босанце православне из огорчења услед атентата. Цео свет у меће да разликује и овде као и увек народ од напујдане и раз дражене руље.- У европским књпгама и новинама, остаће све то забележено — злу не требало. Крваве жртве, које данас прнлаже у Босми и Херцеговини срп ски народ велике су и страшне. Као доказ о томе, у чему се са стоји аустрнјсха уиутрашња и спо љна политика ирема Српству оне су излишие, јер нови докази нису никоме нише потребни, никоме ни овде на Балкану ни у Европи ни у Америци. Па ипак, оне ће нече му допрпнети. Допринеће томе, да се у целом свету потпуно у тврди уверење; да је аустријска политика прсма Српству дивљачка и разбојничка, — као што последње капљице доприносе томе да се пуна чаша прелнје. Те жртве биће и велика опомена српском на-ј штински председник. Али наследроду у Аустрији, да више несмејник није хтео говора саслушати. остати у уверењу да живи у кул- Прекинуо је говорника речима: турној држави, која му гарантује ; „Видим, видим већ, како сге мн жквот и имање, но да мора бити спремили дочек са бомбама!“ Од-