Трговински гласник

Строна 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 1 42

крње и запостављају из страха што се њима прави конкуренција аустро-угарској индустрији. У Берлинском парламенту скренута је пажња на ту претерану услужност а и баварска влада мора потсети ти царевинску, да сем Хамбурга и Бремена ваља потпомагати саобраћајну немачку политику у правцу на Јадранском Моруи подунавским земљама. X. с. д. Опадаае штјсп тцпвпне ј Аустда. — Од нарочишог доиисника. —

Беч, 25. јуиа. Један од најлепших позива трговинске професије без сумње је књижарска трговина. У малим размерама развијена она изостаје у рентабилности иза трговине с другим артиклпма; развијена, пак, у свему пространству трговинскога рада она искорачује у првередове. У Срба се тек почиње књижарска трговина већих размера, али је изван сваке сумње да је њена будућност. Та јој будућност прилази неизоставно свакога дана с прираштајем становништва, с развијањем писмености, с подизањем школа, уопште с формирањем националне културе. У великој Аустрији књижарство напротив опада: оно, управо, незадржано пропада. Нека нам буде допуштено рећи о тој појави неколико речи. Не значи да у Аусрији све ви ше слаби интерес за књигу реч је овде само о немачком аустријском књижарству —, нити треба узети да је школа све мање, да је писменост све слабија, да је духовна култура ударила у назад. Све то, више или мање, иде с временом напред, па ипак се већ бележи да је књижарска трговина у Аустрији постала само филијала књижарства у Немачкој. Другим речима значи да је немачки књижар у Аустрији само препродавац онога што се у Немачкој уради, а да је његова трговачка иницијатива престала. Свога трговинскога продукта аустријски

је немачки књижар изгубио. Не значи да у Аустрији никако не излазе немачке књиге. Њих има, за мању какву литературу оне би показивале и знатан број — али се све то губи у мору целокупне књижарске производњеу Немачкој. Некада није тако било. Капитална су дела науке свих струка била — у издавачком погледу у Бечу, на дому; лепа литература је у једно доба бројно стајала на истој висини. Као што литерарни рад, тако и књижарска трговина има у себи нечега специфично националнога. Као што је Немачка у шесетим годинама минулога века истислл Аустрију из савеза чисго немачких земаља — тако је и књижарство у Немачкој стало узимати превагу над таком радњом у Аустрији. То је било са свим природно. У Немачкој је центар на ционалног немачког осећања и живота — тамо мора биги и среди ште првенствено националне трговине, књижарске. Али је Аустрија засебна и велика држава која ипак живи својим животом, има своје законе и властито своје потребе. Она има — наравно — и огроман број својих школа. Па ипак је и школска књижарска трговина аустријска већ у највећој мери зависна од такога рада у Немачкој. Данас се може узети као правило да је у Аустрији самоникла само она литература која је потребна за наставу у основној школи Већ средњешколска научна литература има тежиште у Немачкој. Географија и природне науке у највећој су мери пореклом из Немачке. Такођер и потребне књиге за наставу класичних и модерних језика. Аустријским је Немцима потребније знање, на пример, српскога језика но Немцима у Немачкој — па ипак српске граматике и читанке, удешене за Немце, излазе махом у Лајпцигу. Она пак, научна литература која јепотребна не ђацима већ њиховим средњешколским професорима без мало је сва из Немачке. Иајвиша, универзитетска наука сва је из царевине иемачке. Први научни капацитети, професори, на пример.

медицине у Бечу, издају махом своја дела у Немачкој. Упоредо с тим иде и пропадање аустријског књижарског антиква ријата и његово снажење у Немачкој. Природно би било да се ретка и стара српска или уопште сло венска књига може лакше наћи у Бечу него у Немачкој — али је у ствари обратно. Већ су и антикварнице бечке постале филијале таквих радња немачких Препродавање, проценат, рабат у књижарској трговини значи нешто са свим друго од властитог издавања. Али немачко-аустријској књижарској трговини недостаје она погодба националности, о којој мало пре бејаше речи. Та је погодба заступљена потпуно у Немачкој. Она и је у српском друштву све чистија, све сталнија, те је са свим појамно што је Београд и у том погледу постао средиште.

ТРГОВАШ ГГОМОРА. Трговачка Комора за пок. Хартвига. Трговачка Комора, која је прекјуче држала своју пленарну седницу, пре преласка на дневни ред, на позив свога председника г. Косте Др. Ризнића, који је одабраним речима изнео заслуге које је пок. Хартвиг имао за Србију а нарочито у великим догађајима 1912 и 1913 год. одала је пошту сени пок. Хартвига устајањем и узвиком: Слава му! Седница, која је била заказана за јуче у 9 час. пре подне одложена је и сви чланови Коморе учествовали су корпоративно на погребу пок. Хартвига. Једногласно је усвојен предлог председника Коморе, који је овај у име Коморске Управе седници поднео, а који се састоји у томе, да седница овласти Коморску Управу, да ова у договору са меродавним факторима, узме иницијативу и ради на "'оме, да се што пре приступи подизању споменика пок. Хартвигу, те да се тиме да и видни знак нашег дубоког поштовања и захвалности врема великом покојнику. Комора на ту циљ од своје стране прилаже 1000 дин. Слава Николају Хартвигу!

ПРЕРЛЕ ДДОГАБАЈ А. Срби и босаксни сабор. Сарајевска „Истина" доноси ову изјаву Срба посланика: На састанку одржаном у Сарајеву дана 27!б (10;7) 1914, закључили су доље потписани српски вирилни чланови и посланици на бос.-херц. Сабору, као чланови јединстаене српске народне странке ово: Атентат који је дне 15 (28) јуна ове год. изведен на Његовој ц. и кр. Висости надвојводи Фрању Фердинанду и сулрузи му војвоткињи Хохенберг, дубоко је испунио наше осећаје згражањем против подмуклог злочина. С нама те осећаје деле сав српски народ, осим неколицине заведених занешењака који су суделовали у овом страшном злочину. Дубоко нас је забољело и душу огорчењем испунило, када смо видели, како раздражена и завадена маса ради чина неколицине злочиначких фанатика, разорава цркве, школе и крвавом муком стечени иметак невиних Срба грађана, а местимице чак угрожава и личну сигурност њихову, њихових жена и деце. Ми вјерујемо да честити елементи муслиманског и католичког дела нашег народа нису у том суделовали и да не одобравају изведени вандализам. Након свестраног савјетовања, уваживши тешку ситуацију у којој се Српски Народ налази и знајући, да ће Српски Народ у Босни и Херцеговини у очинској љубави и праведности Његовог Величанства наћи заштите, једногласно закључујемо: Да остајемо на досадањем правцу легалног и позитив нога рада. Темељ тога рада је непокољебива вјерност и оданост према Прејасном Владајућем Дому, на основу које ћемо тражити споразум са осталим конфесијама, како би у Сабору наш рад могао донети користи широким народним масама. Тражићемо тај споразум и поставићемо захтјев на управу, као представнииу правне државе, да створи средства и којих ће се, услед пустошења настала штета, невиним грађанима установама, школама и црквама накдити. Уједно смо спремни, својим сталним и одлучним радом иступити против сваке превратне мисли и подузећа у нашој домовини.

олодност роман од Емила Золе ( 139 ) Бошен је био веома забринут због њеног стања. Она га сад није прекоревала због неплодности, она се ограничи само на томе, што га није пуштала никуд, закључавајући сва врата, долазећи до лудила при помисли, да би свако његово ново неверство могло разбити њене наде. И све то она је чинила без љубави, са суровим, заповедничким изразом лица, у коме би било презрења, па и одвратности. Она га је тражила и примала као средство за бљување, покаткад осећајући такву одвратност, да је била готова отерати га, вратити га тим прл>авим женама, од којих га је чувала. Она му је тровала живот, вечито понављајући једно исто, маштајући о детету, које се, поред свега, не појављиваше. После сваког новог разочерења настајаху нај ружније свађе, изливаше се читав поток грдњи. Несрећннца прекореваше мужа, што је наплодио незакониту децу, што је умео другим женама дати оно, што не може дати својој. И жеља да се увери, је ли узрок њене

тренутак кад ће јој се јавити смелост је дотле, да је била готова лећи с пр вим кога сретне, кад се све њено биће не би бунило — и њено васиитање и због њена темперамента — против те страшне мисли. Тако је она себи подривала живот читаве две године, кад се намах јави нова нада под утицајем исповести Серафине, која се у последње време беше зближила с братовом породицом. Разбијена, састарела, вечито болесиа, она се радо заседала по туђим кућама, избегавајући самоћу, која Ју је плашила. Слушајући пажљиво о операцијама чувеног хирурга Годз, Констанција се стараше да себе убеди, како човек који је способаи да чини таква чудеса да би жене учинио бесплоднима, моћи ће вероватно, својом чаробном уметношћу да их лечи и од бесплодности, Зашто се не би обратила Году? Она не нађе за потребно да се посаветује макар с Бутаном, бојећи се, да јој он не оспори план и тиме је лиши потребне енергије. Она стаде молити Серафину да је одвезе страшном оператору, али ова то нагло одби, раздражено изјављујући, да не јамчи за себе; ако би се срела с тим убицом. Констанција као да одустаде од свог пројекга, одлучивши се да сачека погодан

бесплодности — њена болест, доведе да отиде доктору Году Једном, враћајући се од Бошенових, Серафина се срете с Матејом и умоли га да сврати к њој. Она му је већ десет пута говорнла, како осећа потребу да пред њим излије своју душу да му исприча о својој несрећи, да му исповеди оно што није могла рећи никоме. Само он може да је разуме Ах, пријатељу, ја готово и не живим овде... Опростите, ако видите све у нереау, — рече она, уводећи га у свој стан, некада тако лепо и кокетно намештен. Њега порази промена у овој кући. Сад, несумњиво, онз није примала овде тајаствене посетиоце, за које је удешаван њеи сган некада. Забачене собе с тешком драперијом и с меким ћилимовима као да беху остављене разорном утицају хладноће и прашин.е Особито га изненади њен омиљен мали салон, с тешком завесом на једином прогору салон, у коме га једању примила ири светлости два упаљена канделабра. Он је тада однео собом опојаи мирис ове, собе, и сад се нехотнчно сећао бујања буземне страсти, која га умало није довела овамо оне сетне нечери, кад | био скоро пијан. Сад се ова кокетна I собз није могла ни познати: јелини

прозор без завесе осветљаваше је оскудном, хладном светлошћу; сав намештај као да је прецветао и налазио се у наЈвећем нереду. — Седите где вам је удобније, пријатељу... Као што видите, ја немам свога огњишта, враћам се кући само да мучим себе сажаљењем и пакошћу. Она скиде рукавицу, вео и шешир. Матејз се у последње време често виђао с њом, те је знао да је она веома састарела, али њега обузе страх, кад је виде изблиза и примети кобно рушење њене лепоте. Он се сети каквом ју је видео још само пре неколико година, у пуном цвету њене поносне, чаробне лепоте, високу, стаситу, с пламено-црвеном косом и раскошним раменима, на којима није било ни пегице. Каква ју је кобна неааћа разрушила овако брзо, ударила јој немнлосрдан печат сгарости, претворила је у аветињу? Уместо пређашње живосги раде лепотице пред њим је стојао ружан скелет. По изгледу би јој се могла дати сто година. — НаставиИе се —