Трговински гласник

?РЕДМИШТВО <а»а .^ихаилова бр. . Ј ТЕЛЕФОН 390 цвна је огласимл: уцинл 1 см. и 1 ступца 0-15 дин. вт.н ОГЛАСИ по погодбв Чвплаћвна пислла нв пркмају се ЕЛАН БРОЈ 10 пд.

оргвк ееогрлдоке тргобвчке онладннЕ

МЗЛАЗИСВАКИ ДАН СГА> ПОНЕДЕОНИКА И ДАКА ПО ПРАЗНККУ СТАЈЕ за србију: ЦРНУ ГОРУ И БУГАГСКУ 'А ГОДИНУ дин. 24. ЗА ЛУСТРО-УЈАРСКУ крунл 30 гл остлле ЗЕМЛ>Е фр. 30 . Руковнсн се не враћаЈу 1ЕДАН БРОЈ10 пд

БРОЈ 143.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 3. ЈУЛА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

ПОСЛЕ Н. ХАРТВИГА. Ф ВеличанстЕени погребни спровод Николаја Хартвига, на дан 1.јула о. г. остаће као сведоџба српске љубави према руском човеку и своме пријатељу, у дугој успомени данашњега нараштаја. Последњи владалачки погреб, који је видела! српска престоница, био је онај на дан 3 јула 1868 године. И тај је историјски спровод почињао са истог места, од „старог дворца" и свршио се у Саборној Цркви, где је и сахрањен кнез Михаило. Погреб Н. Хартвига није ни у чему изостао иза онога, а Београд из 1914. и могао је у сваком погледу после четрдесет и четири године дати више од Беогрзда из 1868., годину дана само од изласка Турака из њега. У овом по гребу заслужног и незаборављеног царско-руског представника, испољила се сва топлина српских на родних осећаја — према Русији. И посланици разних држава, као смртни људи, расути уз то по целој земљиној кугли, често путз промењују светом у туђини, дале ко од своје родне груде, и бивају тамо сахрањивани. Али је допуштено гврђењс, да никад нигде није представник једне земље, у другој земљи, са оволико љубави испраћен на вечни покој, као Н. Хартвиг. Што овом делу братске љубави и извршене дужиости даје још особиту карактеристику, јесте санкција царско-руске владе, изражеиа онако топлим и онако пробраним речима, у депеши царско-руског министра иностраиих дела Сазо-: нова, којом се даЈе за право жељи српске владс и српске престонице. Деиеша Сазонова излази из обичног круга једне изјаве. Она је једна декларација руске владе, која чиии части Србији, у једном необичном моменту и њен ће дубоки смисно бити надалеко запажен. Један период знамепитих српско-руских одношаја, који је иден|ификован са једним у сваком по гледу племенитим животом истакнутога представника тих преважних одношаја, завршен је, истина нај моменту пуном жалости, али не мање и пуном манифестације, које саме собом много казују. Ванци, положени на гроб Николаја Хенриковића Хартвига, у исто су време видни знаци српске захвалности на свему, што је велика православна Русија учинила, за своју млађу дуго искушавану и паћеничку се стру на Морави и на Вардару!... ко може да не види, и да не прича, да нема већега дела на свету, но усрећити Један цео народ и аомоћи му да стане на снагу, и да нема веће дужности, од захвалности за такво прија тељство и таква дела!\ У стицају та два момента лебди симпатични лик 'покојника Николаја Хартвига — кога нема више, на жалост и сувише прерано.

Али народи и државе живе и даље. Нестаје појединаца, али остају целине. После смрти највећих људи ствари теку и даље својим упућеним гоком. Али велики и знаменити људи се и јавлоају у народима да стварима даду повољан ток, срећан исход. И зато су баш они и знаменити, вољени и поштовани, што су знали и умели догађајима дати правац који све задовољава. Не само историја, већ и непосредна садашњост, у којој смо и ми не само гледаоци но и сарадници, показује, да сви велики догађаји, само су етапе на путу међународнога живота и човечанског напретка. После уједињења Италије — да не ндемо даље уназад — дошло је уједињење Немтчке. За то знамениго време Словенство мирује и ћути. Али за мало. Само на пет година после тога до лази српски покрет и рат против Турске (1876) да одмах затим судба јужне словенске браће пређе у јаче руке. И већ идуће 1877 године видимо руске царске орлове да пролећу Дунав и Балкан после чега долази ослобођење и независност Србије н Румуније, стварање Бугарске, н проширеное Прне Горс и Грчке. Суревњивост европска и непријагеља Словенства осакатила је ово велико словенско дело ослобођења Балкана. Заузећем Босне и Херцеговине салсмљене су многе наде српског народа. Година 1908 са анексијом Босне и Херцеговине, и ако је донела еманципацију дотле васалне и разједињене Бугарске — била је само ехо Берлинског Конгреса, у коме се радило поглавито против Русије, а кроз њу и противу Словенства. Ценило се правилно, да омести Русију увек значи и ослабити Словенство. Али ко ће уставити народе да да иду пугем, који им је провпђење обележило? Само непунеј четири године после фаталних догађаја из 1908. настају нови до гађаји, који задивлзују свет н сво јом спонтаношћу и својим ресултатима. Под ударцима балканскихј народа нестаје Европске Турске и на место ње стају у пуној сна-ј зи својој, окићени вснцима побе-ј де православпе балканске државе;! Србија, Румунија Грчка, Црна Гора и Бугарска. И озога пута нијеј могло проћи без несрећних инсидана, без велпког крвопролића и без интрига непријатеља словенских и православних и мсђусобне вражде, којом су те интриге несрећно уродиле. Букурешки мир од 28 јула 1913 године дефинитивио је санкционисао стање створено ратовима, утврдивши оно, чега дотле на Балкану није било: равнотежу сила. Но ту историју није нужно овде понављати; али није нужно пуштати ни уобразиљи на вољу и ићи даље, у непозиато, што будућност крије. Даљи ток догађаја и историјског развоја опре-

делиће опет провиђења. Нас људи је дужност, да смо увек готови и спремни да догађаје прихватимо. Провиђење исто тако греди преко људи, које изабере за своје оруђе. Али и гај избор провиђења се врши кроз људске облике и методе — кроз владаоце и владе. Ако су ови високи фаматици у стању и у положају, да провиђењу ставе на расположење оно што је најбоље, онда је основано веровање унапред, да ће и исход догађаја бити срећан. Ту је веру стварно и утврдио у српском народу, у погледу велике Русије, њен дојучашњи представник Нпколај Хартвиг. Ми њега чинимо символом тога, јер нам је био на очима, он и његов рад, п ако знамо да је и он био ехо Пстрограда, да је био медиум, кроз кога је говорио велики дух словенски, до скора незнан п потиснут у тајанствене регпоне про шлости, из које се у свој величини појављује. Али Хартвига нема више и само се намеће питање: Шта ће настати после њега? Место одговора, ми ћемо изра зити само наду, да ће царско-руска влада, и сама очевидац и сарадник великих тек минулих догађаја, умети и хтети оценити важносп1 положаја, који од ва/када а сада нарочито има дипломатска позиција у Београду. И да ће, тако ценећи тај преважни положзј, а с обзиром на мутан хоризонат, на тако напрасно упражњено ме-ј сто у Београду поставити човека мудра и даљовида, који ће бити дорастао великом задатку и бити достојан “жшеник великога претходника. А ми у Србији, ако би дошли у положај да изразимо и своје жеље у том погледу, могли бисмо! им кратко и јасно рећи: Дајте'нам опет једног Хартвага\ □ Разроз порвзв пшш шјишц Представка коју јз Трговачка Коморч упутила краљевској влади и г. Министру Финансија. Наш Одељак у Скопљу упутиој пам је следећу представку коју имамо част доставити Вама с мол бом да се у колико је могуће изађе истој на сусрст: „Још одмах од ослобођења ових крајева наше порескс власти почеле су прикупљати податке радп! установљења једног пореског система, који би одговарао данашњимј приликама и уопште економском стању овдашњег становништва. Али како су ратови дуго трајали за целу 1913 годиму није се могао спрсмити тај иорески систем за нове крајеве, на основу кога би сс могао изршити разрез порезе, него се маплаћивало на основу турског пореског система. Тек у почетку ове године бно; је готов тај распоред порезе за нове крајеве који, из оскудице у гачним податцима о имовном ста-

њу појединих пореских оовезника, није могао усвојити систем индивидуалног порезивања већ се морало прибећи репартиционом методу, који је унапред осуђен на неправилност и даје маха и злоупотреби, што све скупа има за последицу незадовољство код пореских обвезника." Према решењу господина Министра Финансија ново-ослобођени крајеви имају дати држави 21. милион дин. непосредне порезе, сем осталих окружних и среских приреза. Иста се има распоредити према броју пореских глава у сваком округу. При првој репартицији на округе, изгледа нам да је слабо вође но рачуна о екоиомској снази дотичних округа колико о броју пореских обвезника, као и то, какви се све артикли производе у том крају, па да се према томе оцени да ли тај округ може поднетн ту су.му или не. Рђаве последице репартиционе методе уопште а нарочито прве репартиције на округе одмах су се показале кад се сазнало колико кој округ има да сноси порезе, Почели су стизати протести од појединих округа и Министарство Финансија изашло је многима на сусрет извршујући извесне измене у корист тих округа. Али ове последице су се још више показале кад се почео вршити појединачан разрез порезе. Жалбе појединих вароши свакодневно стижу Миннстарству, а по Општинама хиљада грађана се тнска око пореских канцеларија с молбама у рукама тражећи да им се смањи разрезана пореза. Ове су жалбе свакојако многобројне у варошм Скопљу, где изгледа да је грађанство највише оптерећено. Наш одбор на својој седницч од 27. ов. м. опширно је дискутовао о свима овим жалбама и као резултате те наше дискусије слободни смо изнети Господину Министру следеће: 1) По подели варош Скопље пма да поднесе око 980.000 дпн. непосредне порезе без ванредне класе, а та је сума прорачуната на 7100 пореских обвезника колико је доиста Скопље онда имало, када су скупљани ти статистички податди. Према овом броју пореских обвезника основна је свота 140 дин. што би ипак могла бити поднесена без великих жртава. Међутим, кад се пре неки дан закључио пријем пријављених листа нашло се да има свега пријављених обвезника око 3.500 што Значи да, с обзиром на цифру која се тражи у 980.000 дин. основна пореза није више 140)дин. већ 260 дин. што дакле износи скоро двогубо од прве цифре. 2) Узрок је овоме што се у међувремену иселио велики број Муслимана (Турака и Арнаута) а и нешто Јевреја и Егзархисга чији део, према систему репартиционом,