Трговински гласник

УРЕДНИШТВО Киез Михаилоаа бр. 19 ТЕЛЕФОН 390 цена јг. огласнма: ДУБИНА I СМ. 1 СТУПЦЛ 0.15. дин. ВЕЋН ОГЛЛСИ ПО ПОГОДБН Неплаћена писма не примају се. ЈЕДЛН БРОЈ 10 пд.

ОРГИН ББОГРОДСНЕ ТРГОВПЧКБ 0МЈ1ШНБ

ИЗЛАЗИСВАКИДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИНА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТАЈЕ ЗЛ СРБибу. црну гору н б/глрску: за годипу Лин. 24. •ЗЛ ЛУСТРО-УГЛРСКУ КРУНА 30 ЗА ОСТАЛЕ ЗЕМЛјЕ фр. 30 Рушга се не враћа]у ЈЕДАН БР0Ј1О пд.

5РОЈ 146.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 6. ЈУЛА 19Ј 4 ОД.

ГОДИНА XXIV.

(И ИГДЧКНУ држове, на коју овај лист налеће. на штампа дугачких језика. Владе пр. произведено је у 1909 год. ЏД ДЈКППИА ЈООгЈПа- са Т олико слепила, да се то више и министри се онда и сами зап- маслинова уља 58.519.000 ока, док и не да протумачити редовним лићу у те новинарске кучине и је у 1910 год. производња спала оло по суседство, у коме се на- ду ШСВН им стањем. губе компас у својим опредеље- на 17 739.000 ока. ђе жена дугачка језика. А акоих Узалуд се одговорни министри њима и одлукама. Сасвпм су онда Под смоквом налази се данас је више, онда у толико горе. пи као члан0В и влада, труде — као близу и могуће фаталне погрешке. око 10 000 На, а годишња произко ис остаЈе мираи од тога зла. шт0 т0 овога пута доследно чини Једном речи, шпшмпа дугачких је- водња цени се на 14.520. тона. Домови се отуђе, породице се по- и г 0 теван т иса — да држе по- зика и нечисше савесши ствара НајвеНи део (11.200. тона) пада на завађају, кирајџије се селе. Нису далеко сламу од вагрс и да не толике опасности, и уноси огро- Каламата-Месинију. ретки случаЈеви, да су људи куНе СИПЉ у у ље у пламен, представни- мно неспокојство у међународне Шумарство и сточарство је врло своЈе гфодавалн и расељавали се, цн та мошње штампе, по духу одноишје, далеко више, и сл кон- слабо развијено. задруге се распадале и[ пропадале С р 0ДНИ са и Нов. Сл. Пресом" н секвенцијама далеко опасиијим и Под шумом сеналази око800.000 све зоог дугачких Језнка п хи- даље те рају своје, сасвим као хи- од самих несреНних атентата, која Иа, дакле једва 12.5 од сто целостеричних жептурина. стеричне ж^не дугачких језика у та штампа тако несавесно експло- купне годишње. 80 од сто од све Овоме је злу налик друго једио комшилуку. атпше — вршеНи са своје стране шуме припада држави а само 20 зло веће и горе од првога. То су Њима притичу у помоћ лифе- атентате на читаве народе и др- од сто је приватна својина дугачки /езици суседне штампе и р аН тн лажних вести. Једна од тих, "жаве. По врсти горе највише је растоштампе уопште. И они имају таК о маркантна по свом извору и Срећа је, што најзад, настаје пз- вине (45 од сто); остатак долази исто дејство — само у већим раз- тако К ру П на по свом замашају, би- весна отупелост п равнодушлост, па тополе, јеле, борове итд. мерама — као и дугачки језици у ла је ц вест о уснивеном нападу коју сама собом пзазивљу ова Експлоатација шума је идандасуседству међу комшијама. И од П а аустро-угарско посланство у претерана и очевндна лагања, те нас врло рђава, а резинирањем виТвих се пати, настаје омраза и оту Београду. Знамо већ како се свр- то донекле блр паралише њпхово на врши се упропашћавање јелове ђење међу суседима. Разлика је ; шила и ова неваљала будалаштина, погубно дејство. Али тога дејства' и борове шуме. само у томе, што су у овом дру- која је своје гворце ставила пред ипак ие нестаје, оно је ту п чини. Према попису од 1899 године гом случају суседи државе н чи незавидну алтернагиву, да бирају: своје. Ловци у мутној водк под било је стоке; тавн народи. Аонисе не могу се или су гу лаж измислили што пм ммре своје дневне потребе и при- коња лити и у толпко више пате од те је некако требала, нли су дотична ме свој Нар, али читави редови напасти. Греба ли нам за то дра- господа толики пудљивци, да су друштвени, целе државе, крцају п стичнијег примера, од овога, што С е разбегли куд који — од својс ломе се у својим саставцима под га даје аустро угарска штампа пре- рођене лажи. А што српским гра- теретом неизвескости, страха и

ма Србији и српском народу ђанима треба и помисао за напад уопште?! на аустро-угарско посланство? У Са малим, но похвалним изузет Србији се добро знају дипломатске цима, као што је н. пр. бечки „ЦајтЛ водепице, које би радо млеле водом штампа аустро-угарска са таком се коју би пм каква „демонстрација' безочношћу бацила на нашу земљу натерала на брану. Али се то не-

панике, коју овп бесавесници из дана у дан изазнвљу.

мазгп и магарца говеди свања оваца коза

159.068 230.043 408.744 79.716 4.568.151 3.339.439

Стока је већином рђавог квали-

Која би реч осуде довољнп била тета1 нарочпто говеда за рад, стоза овакав међународии грех и га се велики број говеди увози иокор? из иностранства. У толико се више морамо са| • ...

и на иаш народ, да је то постало Не догодити, јер не треба да се дужносним признањем у овом не већ несносно. Дохвативши се са- догоди. Тога је свесган и сваки пријатном тренутку сетити свих Да проговоримо неколико речи рајевског атентата, та штампа не српски шегрт, а камо ли озбиљан оних представника суседске и о и о аграрним односима. оставља ништа неречено, што јој српски грађанин, којп тек што је стале европске штампе, који часно У Пелопонезу и Атини влада на уста дође. Лажна факта, тен- оставио пушку, дошавши дома из и лојално чине што могу, да ову слободна својина и мали посед; у денииозна резоиовања, опаки за- великог, дугог и тешког рата. Ме- поплаву лажи зауставе, или је бар Тесалији су чифлуци са великом кључци, опипљиве неистине, изми-; сто каквогбило неупутног поступка сагнају у њено прљпво корито, да, својином, и кефалохорнје, слободшљени догађаји, све је то до- српским грађанима је далеко лакше без опште штете, одиђе у своју: на имања, с малом својином год. бро дошло овим неверним и не слатко се иасмејатп, кад виде, ка- уобичајену клсаку. Нека би их 1901 влада је покушала да огкупи лојалним суседским дугачким јези- ко злтутњи мост иа савском при- све ово наше, искрено признање чипчије, и у том циљу утрошено

цима. Ништа не мари, што ће да-јстаништу, или како се заглављују уверило, да с ове стрлне Саве и нашњи даи демантовати и у лаж врата на вагонима, од оних што Дунива живи народ, који уме да утерати све, што је јуче просуто беже у Земуи, бојећи се, јадни, буде добар сусед, кзд год је срена главу српског народа; сутра своје рођене сенке, а можда и Наи да има добре суседе, који иопет почиње стара игра. И тако!своје рођене немирне савести. И мају куражи да увриу или почубез краја и конца. Ма о чему се.ондл, после панкања Београда, Бе- пају оне опасне дугачке језике,

говорило; ма каква била тема из| ограђана и Србије, долази један, међународног живота — увек се| колико жалостан, толико и комибечка штампа враћа ма Србију. чан иићар, који се дипломатским

„Нова Слоб. Преса“ пошла је на пример из фрапцуских ратних арсенала за које се рекло да. нису V реду, па удружив се са председником француске републике на његову путу за Петроград, наједан пут се опет нашла пред капијама Србије и пита: За што Иути званична Србија, и не изјашњава се једном о оном злосрећном атентату? Тако јуче, тако данас, тако сутра — тако непрестано. Не само нама, који непосредно патимо од ове хистерије, већ су од тога уши заглушиле целој Европи. Није чудо, да се на ову несрећну бечку акцију ЕНгепађбсћпеЈбегеЈ-а, појављује реакција у осталој поштеној европској штампи. Поменули смо „Нову Сл. Пресу“. Сумњамо ди има безочнијега листа на земљиној кугли, од овога крокодида међу бечким рептилима Њему само капљу сузе сваком приликом, чим мисли да је прогутао који био делић од части српског народа, од поноса српске

који и најооље суседе доводе до омразе као што ни своме рођеном дому не доносе обпчно никакве језиком зове „деманти". 'среће! □ Тако се, у осталом, увек про-' —

ЛоЗИ, кад се са лажама оперише и на њима се зидају читави планови. Али то, на жалост, има и својих последица. Да ли нелојална бечка — пештанска штампа, која тако радо, нарочито у послсдње дане, црпе своја обавештења из некакве „зегђјзсћеп Нећепкисће," зна, колико зла и несрећа она набацује на своје рођене грађане? То је она иста штампа што је у своје време створила и „Прохаскиму аферу“ и објављивала рат Србији. Исто се дословце понавља и сад после несрећног сарајевског атентата. Али је она тиме набацала, и без рата, све ратне штете својим рођеним суграђанима. Све је бачено у страх, послови престају, курсеви падају, људи се унезверено питују; шта ће бити? Министри и владе падају у кучине, које је изтрлила и у јавност бацила та несавесна и непоште-

је до сада око 9. мил. динара, али је и данас ово питање нерешено. Свуда на имању благодарећм великом исељавању о чему ћемо доцније говорити, влада оскудицд у радној снази, мада су радничке наднице, нарочито ових последњих година, доста високе. II

Јвдан летимичан поглвд на твцеднв шпп ? Грчиу.

Индустрија. И код Грка, као и код нас, држава се трудила свима средствима да развије домаћу индустрију. У том циљу уведене су впсоке, (2 1заштитне царине; давате разновр Да споменемо још маслине и сне концесмје и ослобођења, итд. смокве, за чије је успевање грчко При свем том индустрија је и даземљиште и поднебља веома по- нас врло слабо развијенл, поглагодно. вито из три разлога: Регсу Р. Магћп, у свом нафран- 1. Што влада оскудица у сироцуски језик преведеном делу Ба винама; Огећие МоиуеПе 1913 год. о про 2. Шго недостаје капитала; и изводњи маслине изражава се овим‘ 3. Што је радна снага необучеречима: на и релативно скупа

„Видео сам маслине у Фрдџцуској, Италији, Шпанији и на обалама Средоземнога Мора; у Мексику, где су уведене у 17 веку; на Калифорнији, где ова производиз дана у дан напредује; у Кини, па чак и у Аустралији, — али нигде нисам нашао маслине тако напредне (НопззапГз) као у Грчкој..." Годишња производња јако варира из године у годину. Тако на

Од индустријских грана нарочитог помена заслужују: 1. Индустрија коњака и шпиритуса. Годишња производња шпиритуса пење се на 5.000.000 ока, и ова производња није опала, и ако је 1909 год. уведен велики порез. О производњи коњака нема статистичких података: али, судећи по количини извоза (око 500.000